Отац Љубомир Ранковић: Победа Православља припада жени
Отац Љубомир Ранковић је у емисији „Благовести на велика звона“ на каналу Видовдан говорио Говорио о Победи Православља. Недељу Православља отац Љуба назвао је својеврсном крсном славом Православне Цркве.
„Победа Православља припада жени“ је оно што отац Љуба жели да нам благовести на прву – Чисту недељу Великог поста.
„Радујте се, то су речи које желим да упутим најпре нашим матерама, нашим сестрама, нашим бакама, женама уопште. Оне су те које нас војим плећима носе победу Православља“, каже отац Љуба.
Он каже да зна да ће у суровом и безобзирном мушком свету ретко ко споменути да је победа Православља дело жене.
Три свете хришћанске царице – Јелена, мајка цара Константина, Пулхерија, сестра цара Теодосија Млађег и Теодора, жена цара Теофила Иконоборца са сином Михаилом извојевале су победу Православља.
Наравно да су у тој борби на саборима учествовали и бројни свети оци, свештеници, мушкарци и народ који се молио Богу, објашњава отац Љуба – али те три жене имале су пресудну улогу да се победа Православља деси.
Њих три показују да хришћанство није само религија понижених, повређених, убогих и сиротих, одбачених од света. Ове три свете жене дале су свој лични печат и оставиле траг у животу византијског народа и Цркве током Златне хришћанске епохе од 4. до 9. века.
Та Златна епоха почела је од царице Јелене, која се борила и васпитала свог сина Константина да, ступивши на царски престо, да статус државне религије хришћанству. Миланским едиктом св. цара Константина 313. Хришћанска црква је добила слободу.
Царица Јелена је током ходочашћа у Свету земљу пронашла Часни крст на ком је Господ Христос разапет на Голготи.
Часни крст пронашла је жена, подвлачи отац Љуба и додаје да је она својим средствима изградила прекрасне цркве на историјским местима хришћанства. Њене задужбине су цркве код пећине Христовог рођења у Витлејему, на Маслинској гори, у Гетсиманији на месту успења Пресв. Богородице и код Мавријског дуба где се Господ јавио Авраму.
Упокојила се у 80. години 327. лета Господњег, а заједно са сином Константином уписана је у календар на дан 3. јуна.
Царица Пулхерија, ћерка цара Аркадија и сестра цара Теодосија Млађег, владала је с њим од своје 16. године. Побожна и целомудрена, заклела се на девственост до краја живота, као невеста Небеског Жениха, мада је била царица.
Као видљиви знак девичанства, она је у саборном храму у Цариграду саградила чувену трпезу од злата и драгог камења.
Њена најпознатија задужбина је црква Влахерна у Цариграду, где се јавила сама Пречиста Богородица са својим омофором у визији, коју је 911. године имао св. Андреј Јуродиви.
Заузимањем царице Пулхерије, сазвана су два Васељенска сабора – Трећи у Ефесу 431, где је побеђена Несторијева јерес, која је наносила великии раздор и штету цкрвеном животу. Она је сазвала и Четврти Васељенски сабор 451. у Халкидону на ком је осуђено монофизитство.
Свети оци Пулхерији су приписали заштиту Православља на тим саборима и пишу: „Дух Свети живљаше у њеној души и чистом срцу, као у неком светом храму и испуњаваше је великим даровима.“
Она се упокојила 453. године у 54. години живота, а црква је празнује 23. септембра.
Трећа царица, Теодора, жена цара Теофила Иконоборца, од детињства беше врло лепа и мудра, веома побожна. Цар је због лепоте узе за жену. Отац Љуба приповеда да је тајно је држала иконе у двору, и своју децу – као што наше мајке раде – тајно је васпитала у хришћанству и поштовању св. икона.
„Слава нашим мајкама!“, узвикује отац Љуба и наставља причу о трећој великој православној царици Теодори.
У Цариграду је, после смрти иконоборца Теофила 842, царство је припало малолетном Михаилу, сину Теодоре.
Да би повратила мир и поредак у црквеном животу, царица Теодора и њен син Михаило сазвали су одмах Цариградски Васељенски сабор где је побеђена јерес иконоборства и друге јереси – чиме је најзад торжествовало Православље.
Тада је установљена и победа Православља (над свим јересима) – и слави се прве недеље Великог поста.
После те велике победе, по Божјем промислу, у време царице Теодоре света браћа Ћирило и Методије беху послати да проповедају хришћанство Словенима. Зато св. царицу Теодору можемо сматрати и првом хришћанском просветитељком Словена – а тиме и наша, српска просветитељка.
Од Христа и Богородице, Мироносница, Марије Магдалине, преко светих испосница каква је била св. Марија Египћанка, све до 11-12. века – жене су биле врло присутне чак и у црквеном животу као део клира, као ђаконисе.
Св. Јован Златоусти пише писма ђакониси Олимпијади у Храм Св. Софије у Цариграду, где је тада било чак хиљаду ђакониса, истиче отац Љуба.
Св. владика Николај у „Тамничким записима“, написаним у манастиру Војиловица, где је био заточен од стране Хитлерових снага, говори о женама и каже: „Кад су оне жене Мироноснице могле ићи заједно с апостолима и служити Господу своме, могу благочестиве жене и у наше време бити и у црквеним саветима и служити истом оном Господу.“
„Потребно је што више употребити жене на службу Цркви. Зато је нужно да се васпитава ред ђакониса, како је то било у првим вековима хришћанства. Многе од оних древних ђакониса ушле су у православни месецослов као Олимпијада, св. мироносница Татијана, преподобна Ксенија, праведна Дионисија, мати св. Јефтимија и друге. Из писама св. Јована Златоустог Олимпијади, ђакониси цркве Св. Софије у Цариграду, види се колико је овај свети отац ценио услуге цркви једне ђаконисе. Све што је добро, даде се с Божјом помоћу у Цркви остварити, све што је некад било Цркви корисно, даде се с Божјим благословом обновити или васпоставити“, прочитао је отац Љуба речи владике Николаја.
Речима владике Николаја, отац Љуба позива мушкарце и све чланове Цркве да се одужимо женама, нашим мајкама, које су нас духовно породиле.
Свештеник истиче још један догађај који се одиграва управо у садашњем времену у нашој Цркви.
Једна жена, обична жена из нашег народа, сестра Ана Аџић, која се до замонашења бринула о сирочади, а после замонашења постала игуманијаи манастира Враћевчнице, управо ових дана почиње да се прославља и успоставља њен култ у народу.
Прошле године, 18. новембра 2024, било је пола века од њеног упокојења. Сестра Ана, за коју је отац Љуба знао и на чијој је сахрани присуствовао, заслужује наше дужно поштовање и прослављање, будући да је већ прослављена од Господа – чудесима исцељења која се догађају на њеном гробу.
Свештенослужитељ каже да је утолико битније изградити култ мати Ане – јер жена нема тај ореол у нашем народу. Нема жена из обичног народа, нарочито не монахиња светитељки – све су кнегиње, царице.
У завршном делу емисије, отац Љуба сећа се и почетака своје службе, када је као ђакон у тадашњој Епархији шабачко-ваљевској пратио владику Јована на прославама Недеље Православља.
Тада су по градовима епархије Кола српских сестара припремале академије, што је обичај који се, нажалост, данас изгубио.
„Невероватно је, уместо да идемо напред, ми имамо регресију, идемо уназад“, каже отац Љуба.
Он каже да је владика посећивао по три те академије – у Ваљеву, Лозници и Шапцу и да га је једном, зачуђен, питао како то да жене припремају те академије, а не чланови Богомољачког покрета.
Владика, који је био историчар, написао уџбеник историје Православне Цркве и дуго предавао на Богословији, волео Богомољачки покрет јер је био синовац вође тог покрета. Он је тад рекао оцу Љуби: „Е, мој оче ђаконе, много смо се огрешили о жене.“
„Како, владико?“
„Тако, од Пресвете Богородице до данас, Црква почива на плећима жене, на плећима женске жртве. А ми смо мушкарци преузели све, скрајнули жену, али нека. Последњи ће бити први, а први ће бити последњи“, дубоко дирнут каже отац Љуба, сећајући се свог вољеног владике Јована.
Зато је књигу „Жена у цркви“, коју је својевремено написао као свој магистарски рад инспирисан тим речима владике Јована, посветио својој мајци Пауни и свим женама.
Ту књигу је покојни др Владета Јеротић назвао „најбољом књигом икад написаном о жени“, а емисију из серијала „Агапе“ о тој књизи, с оцем Љубом, уврстио у 12 најбољих емисија (од више од 500) и у Антологију.
„Рођени моји, не запостављајмо своје мајке, не будимо незахвални. Мајке желе да шире Христову реч као што су то некад чиниле Мироноснице, као прве и најхрабрије. Марија Магдалина била је апостолка апостола, она је била та која је јавила апостолима о Христовом васкрсењу. Марија Магдалина је била та која је отишла у Рим и цару Тиберију, дала му црвено јаје и поздравила га речима 'Христос васкрсе', рекавши му за Пилатову неправедну осуду Христа“, каже отац Љуба, рекавши да је и то био један од каменова на путу до победе хришћанства.
Отац Љуба честита нам Недељу Православља, и позива:
„Славимо ову недељу са свешћу ко нам је донео ту победу уз захвалност нашим мајкама, грлимо наше мајке, јер су нас не само физички родиле, него и духовнотац Мајке су родиле синове и кћери који данас проносе славу православља и хришћанства. Нека је слава нашим мајкама и хвала до неба – од Пресвете Богородице па до сваке наше мајке. Док имамо мајку – имамо све,“ закључио је отац Љуба.
