Инцидент у манастиру Брчели: последице србофобне политике Мила Ђукановића
То што наследници часне традиције сад нападају СПЦ и српску духовност – показује дубоко изопачено разумевање историје и оног највреднијег у народу и култури, каже Лутовац.
Инцидент који се 12. септембра догодио у манастиру Светог Николе у Брчелима, описан у нашем тексту "Паметан би се стидео: србофобни испад мржње у Црној Гори", представља много више од појединачног напада. Он открива дубоке друштвене и политичке пукотине у савременој Црној Гори, оценио је колумниста Барског портала у тексту објављеном 13. септембра.
Коментаришући вербални напад мештанина Ненада Никаљевића на игумана, монаштво и Српску Православну Цркву, колумниста Мићо Лутовац истиче да снимци који круже јавним просторима документују један од најбруталнијих испада мржње према СПЦ у последње време. Он наглашава да је реч о „патолошком изливу нетрпељивости“ који није случајан, већ последица дугогодишње политике негирања српског и пропагирања „’новог’, тзв. црногорског монтенегринског“ идентитета.
У тексту се тврди да инцидент није само лични испад, већ одраз вишедеценијске „србофобичне политике“ коју је, како се наводи, водио режим Мила Ђукановића. Таква политика, по мишљењу аутора, оставила је дубоке трагове у друштву, стварајући нови, наметнути идентитет који је у директној супротности са историјским наслеђем многих грађана Црне Горе.
Никаљевићево вређање свештенства – укључујући игумана Никона, мати Георгију и епископа Методија – тумачи се као отворен напад на духовне темеље Црне Горе. Лутовац указује да се у његовим изјавама препознаје језик који СПЦ приказује као „окупаторску“ силу, што је, према мишљењу аутора, резултат дугогодишње медијске и образовне манипулације.
Он је несумњиво дубого загазио у воде где су и политичке структуре, и медији, и образовни систем негирали и маргинализовали српску културу и историју, преварајући их у сиболе „окупације“ и „мрских других“, каже колумниста. Он сматра да се тим испадима треба позабавити с озбиљношћу какву су заслужили, јер су не само напад на монаштво, већ и на најважнију духовну, културну и историјску баштину Црне Горе.
Апсурдно је да потомци несумњивих Срба, попут Никаљевића, данас исказују мржњу према сопственом духовном и културном наслеђу, пише колумниста, додајући да је Црмница, историјски гледано, била један од најзначајнијих крајева у оквиру СПЦ и симбол постојаности и јединства у временима највећих друштвених изазова. То што наследници те часне традиције сад нападају СПЦ и српску духовност – показује дубоко изопачено разумевање историје и оног највреднијег у народу и култури, истиче Лутовац. Он каже да је СПЦ у Црној Гори једина истински аутентична, те да су ударили на темељне стубове националног и духовног постојања.
„...Коришћење увредљивих, апсурдних појмова попут „фашистички окупатор“ и „четничка кучка“, не само да су дубоко увредљиви, већ и представљају опасан сигнал да се Црна Гора не само као држава, већ и као друштво, налази на раскршћу у којем су подјеле дубље него икада“, додаје он.
Према сазнањима Барског портала, Никаљевић је и раније имао сличне испаде, што додатно отвара питање зашто надлежне институције нису предузеле мере. Колумниста сматра да државне структуре морају реаговати оштро и правовремено, јер је, како каже, напад на светињу у Брчелима уједно и напад на духовни темељ читаве земље.
„Црна Гора не сме дозволити да мржња и агресија остану некажњени. Напади на СПЦ нису само увреде на рачун верских лица, већ подривање темеља културног и духовног идентитета читавог народа“, поручује аутор текста.
У завршници колумне позива се на потребу за друштвеним помирењем и поштовањем вредности које уједињују грађане Црне Горе, без обзира на политичке и националне разлике. „Будућност ове земље не сме бити заснована на фашизму, мржњи и ревизији историје. Ако изгубимо везу са духовним наслеђем, изгубићемо и будућност“, закључује колумниста Барског портала.
СПН је раније писао о пристрасној аналитици портала „Вријеме“.
