Свако пето дете у Србији има склоност ка суициду или самоповређивању
Чак 4,5 одсто адолесцената у Србији покушало је суицид током живота, док свако пето дете или адолесцент испуњава бар један дијагностички критеријум за склоност ка суициду или самоповређивању.
Подаци СЗО говоре да се сваких 40 секунди у свету догоди по једна смрт од самоубиства. Самоубиства међу младима чине трећину свих суицида, и то је водећи узрок смрти међу младима старости 15-29 година.
Истраживање о менталном здрављу младих у Србији, представљено у Центру за младе ЦЕЗАМ у Београду поводом Светског дана превенције самоубиства, показало је забрињавајуће податке. Чак 4,5 одсто адолесцената у Србији покушало је суицид током живота, док свако пето дете или адолесцент испуњава бар један дијагностички критеријум за склоност ка суициду или самоповређивању.
„Склоност је већа код девојчица, посебно просечног узраста 15 година и у ситуацијама када су нарушени породични односи“, истакла је др Марија Леро, специјалиста дечје и адолесцентне психијатрије и коауторка истраживања. Она је упозорила да је ризик значајно већи ако деца не живе с оба родитеља, нарочито у случајевима где не постоји адекватна комуникација унутар породице.
Према подацима Републичког завода за статистику, у 2024. у Србији је живот себи одузело 703 особе – 535 мушкараца и 168 жена, што у просеку представља два самоубиства дневно. Међу њима, 27 је било млађих од 24 године.
Један од све присутнијих ризика за ментално здравље младих јесте и дигитално окружење. Др Леро је навела да деца која се самоповређују у просеку проводе сат и по дуже на интернету у односу на своје вршњаке.
О дигиталним факторима ризика говорила је и психолог Ана Радановић, која је објаснила да су суицидално понашање и самоповређивање код младих део ширег феномена, који не мора увек имати за циљ одузимање живота. „У априлу смо имали пример адолесцента из Америке који је починио самоубиство након што га је ChatGPT на то охрабрио“, истакла је Радановићева, упозоравајући на потребу едукације младих о ризицима вештачке интелигенције.
Она је додала да свака четврта млада особа на интернету види садржаје који приказују самоповређивање, што доводи до смањене осетљивости и повећане склоности ка таквом понашању.
„Држава нема националну стратегију за реаговање на самоповређивање, тако да смо покушали да направимо протокол за реаговање у школама у Србији, на основу протокола из других земаља“, најавила је Радановићева и додала да ће овај документ прво бити дистрибуиран школама које су учествовале у истраживању.
Представљени подаци указују на потребу за системским приступом менталном здрављу младих, као и на хитну потребу за увођењем превентивних програма у образовне институције широм Србије.
СЗО је поставила циљ да до 2030. смањи број самоубистава за једну трећину.
СПН је недавно писао о томе да више од милијарде људи у свету нема адекватну психолошку/психијатријску помоћ.
