Срби свуда обележавају Дан српског јединства, слободе и националне заставе
Празник се обележава од 2020, након што су владе Србије и Републике Српске истовремено донеле одлуку да се 15. септембар прогласи за Дан српског јединства, слободе и националне заставе.
Србија и Република Српска 15. септембра, обележавају Дан српског јединства, слободе и националне заставе – државни и национални празник установљен у знак сећања на један од најсудбоноснијих датума у историји српског народа. На тај дан 1918. године, српска војска је, у саставу савезничких снага, пробила Солунски фронт, што је означило почетак слома Централних сила и довело до окончања Првог светског рата, пише Танјуг.
Празник се обележава од 2020, након што су владе Србије и Републике Српске истовремено донеле одлуку да се 15. септембар прогласи за Дан српског јединства, слободе и националне заставе. Овај датум се, према званичним тумачењима, слави као симбол победе, слободе и историјског јединства српског народа.
Централна свечаност ове године одржава се у Гаџином Хану, на Тргу Драгутa Матића, с почетком у 12 часова. У Београду је за 20. септембар најављена и војна парада под називом „Снага јединства“, у организацији Министарства одбране и Војске Србије.
Поред Србије и Српске, празник се обележава и у дијаспори, као и у другим крајевима где живи српски народ. На прозорима домова, јавним установама и трговима, истакнуте су тробојке као симбол јединства и националног поноса.
Поводом празника, историчар др Александар Раковић, научни саветник Института за новију историју Србије и предавач на Дипломатској академији МИП-а, оценио је да је пробој Солунског фронта означио „васкрс српског народа“. Он је нагласио да 15. септембар треба да буде подсетник на значај српске слоге и тежње ка јединству. Он је истакао да Србија, Република Српска и Црна Гора у будућности треба да размотре могућност политичког уједињења, као одговор на историјска искуства разбијања југословенских држава.
„Српски народ мора да показује јединство, а и руководства треба да показују јединство“, рекао је Раковић, подсећајући да је српска војска 1918, након три године окупације, успела да пробије фронт и од Шапца стигне до Алпа. То, према његовим речима, представља један од највеличанственијих подвига у српској историји.
Историчар је такође указао да се српско уједињење 1918. десило у југословенском оквиру, али да су каснија искуства показала да српски народ у будућности треба да тежи сопственом интеграционом моделу, изван ширих регионалних оквира.
Подсећања ради, пробој Солунског фронта 15. септембра 1918. означио је преломну тачку у Првом светском рату. Српска војска, након вишегодишњег страдања и повлачења преко Албаније, прешла је у контранапад, пробивши фронт код Добропоља. Та победа је покренула лавину: уследиле су капитулације Бугарске, Турске, потом и Аустроугарске и Немачке, чиме је рат окончан.
„Српски народ мора да показује јединство, а и руководства треба да показују јединство“, изјавио је Раковић, подсећајући да је српска војска 1918, након три године окупације, успела да пробије фронт и од Шапца стигне до Алпа. То, према његовим речима, представља један од највеличанственијих подвига у српској историји.
Посебно је истакао значај видљивог истицања српских националних симбола на данашњи празник.
„Веома је важно да током овог свесрпског празника на јавним местима и приватним кућама у Србији, Републици Српској и Црној Гори с поносом буду видљиво истакнуте српске тробојке. Исто тако, то треба учинити и у Хрватској, Федерацији БиХ и Македонији, где год је то могуће, као и у нашој дијаспори“, поручио је Раковић.
Он је додао да су „наше тробојне црвено-плаво-беле заставе, наш грб — бели двоглави орао Немањића, наша четири оцила на штиту, наша државна химна 'Боже правде', наша црквена Светосавска химна и наша свечана песма 'Онамо, 'намо' – славни симболи српског народа.“
Данас, више од једног века после тих историјских догађаја, Срби у матици и расејању, обележавају 15. септембар датум као прилику да се подсете на подвиге предака, али и као подстицај за очување националног јединства у савременом добу.
СПН је раније писао о последњем Михаиловићу, чувару војног гробља на Зејтинлику и његовим поукама потомцима палих српских војника.
