Празник Полагања појаса Пресвете Богородице: Симбол исцељења и обнове
Празник Полагања појаса је подсетник на чудесну милост Божију која се кроз Богородицу излива на верни народ – како у телесним, тако и у духовним немоћима.
Православна Црква 13. септембра по новом календару (31. августа по старом) прославља празник Полагања појаса Пресвете Богородице – светковину дубоко укорењену у предању, која сведочи о живој вези између верника и Мајке Божије.
Према древном предању, по свом успенију Пресвета Богородица је свој појас предала апостолу Томи. Појас се касније чувао у епископији Зиле, да би био пренет у Цариград, у цркву у Влахерни – задужбину царице Пулхерије.
Тамо је појас био положен у запечаћен ковчег и вековима се није отварао.
Према записима, ковчег је отворен тек у време византијског цара Лава VI Мудрог (886–912), када је његова супруга, царица Зоја, тешко душевно оболела. После тајанственог виђења, царица је пожелела да се на њу стави појас Богородице.
На молбу цара, ковчег је отворен, појас положен на болесницу – и она је чудесно оздравила. У знак захвалности и као спомен на то чудо, установљен је празник Чесног појаса Пресвете Богородице.
Један део тог појаса и данас се чува у грузијском граду Зугдиду. Тамо је стигао у 10. веку, када је ћерка византијског цара Романа, која је и сама доживела исцељење појасом, удата за грузијског владара. Она је понела део светиње у своју нову домовину.
По заповести руског цара Александра I, у Мингрелији је касније подигнута посебна црква у којој се та светиња и данас чува.
О великом значају Појаса сведоче и поучне беседе које су у њену част изговорили свети оци – међу њима Св. Герман Цариградски и Јевтимије Зигавин. У тропару који се пева на дан празника, Чесни појас се слави као знак обнове природе и времена, јер је Пресвета Богородица родила Онога који је Обновитељ и Спаситељ целе твари.
СПН је раније писао о празнику Успења Пресвете Богородице.
