Смањује се простор за српски идентитет, памћење и наслеђе на КиМ (1)
Поводом поступања тзв. „косовске“ полиције на Видовдан на Газиместану анализирамо реакције српске стране.
Након хапшења 37 Срба после парастоса на Газиместану и накнадног покретања поступака против њих 36, српска страна реаговала је и упутила своје протесте што јавности, што међународним инстанцама. Сазнали смо да су приведени Срби – осим малтретирања пре уласка на Газиместан, ком су били изложени сви тамо присутни, без разлике – у притвори претрпели и озбиљно насиље: батине, шамарање, психичко малтретирање, претње и понижења.
Будући да је Видовдан пре свега духовни и национални празник, а парастос на Газиместану пре свега је био духовни и молитвени сабор, прва се огласила Епархија рашко-призренска.
Епархија рашко-призренска: Право на молитву и сећање не сме бити кажњиво
Епархија рашко-призренска упутила је једно од најопширнијих и најоштријих саопштења последњих година поводом поступања тзв. „косовске“ (прим. ред.) полиције после обележавања Видовдана на Газиместану. У саопштењу се не оспорава право институција да брину о јавном реду и безбедности, али се доводи у питање оправданост масовног привођења верника након што је и сама полиција саопштила да током скупа није било инцидената.
Главно питање у саопштењу Епархија поставља управо у вези с несразмерном полицијском реакцијом после скупа, који је био миран:
„Ако је скуп протекао мирно, онда јавност има пуно право да зна на основу којих појединачних, јасних и проверљивих разлога је уследило масовно привођење верника након завршетка верског обреда.“
Посебно место заузима оцена да верски и национални идентитет не смеју бити разлог за полицијско поступање. Из Епархије истичу да не оправдавају било какав позив на мржњу или насиље, али наглашава да се „молитва, народна песма, сећање на претке, ношење традиционалне одеће и мирно изражавање верског и националног идентитета не могу сами по себи бити третирани као опасност по јавни ред.“
Једна од најснажнијих порука односи се на, како се наводи, постепено сужавање простора за испољавање српског идентитета на Косову и Метохији и Епархија с правом поставља питање:
„Да ли се српском народу на Косову и Метохији постепено ускраћује не само право на истицање симбола, већ и право на песму, на памћење, на достојанствено окупљање, и коначно, саму прославу Видовдана?“
Посебно тежак део саопштења односи се на сведочења о поступању према приведенима.
Из Епархије наводе да постоје тврдње о физичком и психичком злостављању, претњама и понижавању, као и о захтевима да приведени узвикују политичке пароле. Истиче се да такви наводи морају бити темељно и независно испитани, као и извештаји о поступању према малолетницима и новинарима.
Саопштење садржи и снажну оцену улоге полиције на верским скуповима:
„Присуство полиције на верском и меморијалном скупу треба да штити вернике и омогући да се догађај одвија мирно, а не да међу присутнима ствара страх, неизвесност и осећај да су већ самим својим идентитетом унапред осумњичени.“
У завршници саопштења подсећа се на значај Газиместана и Видовдана за српски народ, наглашавајући да тај празник не представља претњу, већ дан молитве и духовног памћења. Једна од најупечатљивијих реченица гласи:
„Газиместан није обично место. За српски православни народ то је место молитве, памћења, историјског континуитета и духовног завета. Видовдан није претња никоме.“
Из Епархија су позвали Институцију омбудсмана, Полицијски инспекторат, правосудне органе, као и међународне мисије, посебно ОЕБС и ЕУЛЕКС, да независно испитају све околности поступања полиције.
Истовремено упућен је апел међународној заједници да обезбеди доследну примену стандарда заштите људских права, уз поруку:
„Не тражимо никакве привилегије, већ само минимум права који свака власт, ако жели да себе представи као демократску, мора да обезбеди сваком човеку и свакој заједници.“
У закључку саопштења, из Епархије су позвали вернике да остану мирни и достојанствени, а од надлежних институција захтева независну истрагу о томе да ли је на Газиместану дошло до прекомерне употребе полицијских овлашћења и повреде људских и верских права, како би се Видовдан убудуће обележавао без страха и у духу молитвеног достојанства.
Канцеларија за КиМ: Системски притисак против Срба, међународна заједница више не сме да ћути
Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић оценио је да су привођења Срба после Видовдана на Газиместану била покушај застрашивања и позвао међународну заједницу да испита све наводе о поступању Косовске полиције.
Он је оценио да је Куртијева полиција спровела још један нецивилизацијски акт насиља супротан духу мира, толеранције и помирења, мада је Видовдан на Газиместану прошао у потпуном достојанству.
„Куртијеве фаланге су на изласку са Газиместана угурале више Срба у унапред постављене импровизоване лимене боксеве, а потом их полицијским аутомобилима одвезле у непознатом правцу“,
навео је Петковић одмах по одвожењу приведених.
Хапшење више десетина Срба након видовданског окупљања на Газиместану представља покушај да се српски народ обесхрабри да убудуће уопште обележава један од својих најважнијих празника, оценио је Петковић у интервјуу за ТВ Мост. Он је изнео низ тврдњи о поступању тзв. „косовске“ полиције и поручио да, према његовим речима, истина о ономе што се догодило мора да добије међународну пажњу.
Најтежи део његовог иступања односи се на опис поступања према приведеним Србима. Петковић тврди да су ухапшени били изложени физичком и психичком злостављању, позивајући се на њихова сведочења и медицинску документацију. Као најснажнију поруку издвојио је оцену:
„Срби који су били ухапшени на Видовдан на Газиместану преживели су прави пакао.“
Према његовим речима, циљ привођења није био само кажњавање појединаца већ слање шире политичке поруке српској заједници. Он тврди да је намера била да се Срби одврате од доласка на Газиместан наредних година, али је поручио да ће се догодити супротно:
„Следеће године ће нас бити и још више и у Грачаници и на Газиместану и на сваком другом месту, где ћемо мирно и достојанствено да се сећамо косовских јунака и Косовског завета.“
Значајан део излагања посвећен је наводима о начину поступања полиције током задржавања приведених. Петковић је изнео тврдње да су поједини полицијски службеници користили силу, претње и увреде, као и да су од приведених захтевали да изговарају политичке пароле. Те наводе представио је као садржај писама које је Канцеларија за Косово и Метохију упутила представницима Европске уније и другим међународним актерима.
Посебно место у његовом обраћању заузима критика међународне заједнице. Петковић сматра да је изостанак брзе реакције охрабрио, како је навео, власти у Приштини да наставе с таквом политиком:
„Истина о малтретирању и страдању Срба мора да се чује и међународна заједница мора да схвати да не може више да прикрива Аљбина Куртија и све оно што ради његова полиција.“
Он је навео да је Канцеларија за Косово и Метохију одмах након привођења контактирала специјалног представника Европске уније за дијалог Петера Соренсена, као и друге међународне организације и институције које се баве људским правима, да их упозна с дешавањима на Газиместану.
Петковић је оценио да се случај не може посматрати изоловано, већ као наставак, како тврди, политике усмерене против српске заједнице на Косову и Метохији. У том контексту поручио је:
„На Косову и Метохији, у 21. веку, ако певаш српске песме, завршићеш у Куртијевом казамату.“
Као један од резултата ангажовања државних институција навео је да се поступци против приведених воде прекршајно, а не кривично, што је оценио мањим, али и даље озбиљним проблемом. Истовремено је нагласио да ће држава Србија наставити да пружа правну, логистичку и другу подршку приведеним лицима и њиховим породицама.
У закључку је поновио став да привођења на Газиместану представљају показатељ политике која је, према његовим речима, усмерена против српског народа на Косову и Метохији. Завршна порука његовог обраћања била је да ће Срби, без обзира на све притиске којима су несумњиво изложени, наставити да обележавају Видовдан и друга места од националног и духовног значаја.
(читајте други део текста)
