Митрополија демантовала наводе о нестанку предмета из ризнице
Митрополија црногорско-приморска саопштила је да није утврђено да је из ризнице Цетињског манастира нестало 19 културних добара.
Митрополија црногорско-приморска саопштила је да наводи о наводном нестанку 19 културних добара из ризнице Цетињског манастира нису прецизно представљени. У Митрополији истичу да је Народни музеј приликом стручног прегледа обухватио стање предмета који су му били доступни. То само по себи не значи да су предмети који нису обухваћени прегледом нестали, кажу у Митрополији.
Митрополија је реаговала на текст објављен у „Побједи“ под насловом „Из ризнице Цетињског манастира нестало 19 културних добара“, наводећи да је већ у самом наслову направљена чињенична грешка, јер се културним добром у овом случају сматра збирка црквених утвари, а не сваки појединачни предмет.
Како је наведено у саопштењу Митрополије, радна група Народног музеја у свом извештају није обухватила одређени број предмета.
„Истина је да радна група Народног музеја није својим извештајем обухватила један број предмета из збирке, јер су јој били недоступни, а не да су нужно нестали“,
наводи се у Митрополији.
Из Митрополије истичу да је, након постизања договора, стручном тиму Народног музеја омогућен увид у стање предмета и да је сарадња била на веома добром нивоу. Наводе и да је Митрополија инсистирала да се рад стручног тима задржи у оквирима стручног прегледа, без уласка у питање својине над предметима.
Према њиховом објашњењу, због тога је био одложен преглед инициран 2019, док је преглед обављен након што су се, како се наводи, политичке прилике стабилизовале – и престали напади на Православну Цркву коју су тадашње власти желеле да инструментализују за своје партијске и идеолошке циљеве.
Митрополија је указала и на део текста који се односи на ревалоризацију културних добара из 2013. и 2014. Наводи се да је тада било тврдњи да стручни тим није имао прилику да изврши визуелни преглед предмета из збирке, али да је претходно комисија Народног музеја имала свој тим који је прегледао предмете.
Када је реч о последњој кривичној пријави коју је Народни музеј поднео због сумње на нестанак предмета, из Митрополије наводе да је њен овлашћени представник дао изјаву Управи полиције и да је могуће да су неки предмети нестали у крађи која се догодила раније (седамдесетих година прошлог века), али да нису одмах били евидентирани као нестали.
Митрополија истовремено указује да је реч о иконама мањих димензија, углавном руског порекла с краја 19. века, од којих су неке биле израђене и штампањем на папиру у дрвеним оквирима.
„Не умањујући значај сваког предмета из историје, морамо нагласити да у ризници Цетињског манастира и нашим храмовима има много вреднијих експоната (недостајући нису ни били део сталне поставке). Такође, не искључујемо могућност да се неки од предмета вратио у посед Народног музеја“,
наведено је у саопштењу.
У саопштењу се подсећа и на случај архијерејског жезла митрополита Петра Другог Петровића Његоша, који се данас налази у Његошевом музеју у Биљарди, а припада истој збирци. Митрополија наводи да није довољно јасно када је жезло изнето из манастира, али да овај пример показује да постоји могућност да се поједини предмети налазе у поседу Народног музеја.
Исто тако, не искључује се могућност да је, због великог броја икона у манастиру, приликом евидентирања дошло до изостанка идентификације појединих предмета, што би, како се очекује, могло бити исправљено у наредном периоду.
Из Митрополије на крају поручују да је управо Цркви највише стало до очувања њеног наслеђа.
„Највећи интерес да се ништа од наслеђа трајно не изгуби има управо Црква“,
истиче се у саопштењу, уз напомену да се свештенство, монаштво и верни народ свакодневно труде да се изгубљено пронађе, разрушено обнови, а недостајуће надомести.
Митрополија је поручила да се црквена добра истовремено умножавају, како би будуће генерације имале шта да чувају и о чему да брину.
СПН је раније писао о изјави др Ћирић о томе на који начин прекрајање историје доводи у опасност српску баштину на Космету.
