Митрополит Арсеније: Господ је на овај свет дошао из љубави не из потребе!
Митрополит Арсеније је богослужио у Жичи на празник Преноса моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана.
На празник Преноса моштију Светог првомученика и архиђакона Стефана, 16. августа 2026.године Свету Архијерејску Литургију у манастиру Жичи служио је Митрополит нишки и Администратор Епархије жичке Арсеније.
Митрополиту су саслуживали: архимандрит Нектарије (Ђурић), секретар Светог Архијерејског Синода, архимандрит Јаков (Лазовић), служашчи при манастиру Жичи, протојереј-ставрофор Љубинко Костић, Архијерејски заменик, протојереј-сраврофор Мирослав Поповић, протојереј-ставрофор Милош Васиљевић, јеромонах Пантелејмон (Мијаиловић), из Епархије нишке, протојереј Иван Радовановић, в.д. секретара ЕУО-а, протојереј Миломир Радић, протојереј Драган Глигић, протојереј Милош Станисављевић и ђакон Михаило Милановић.
Честитавши славу Мати Игуманији и свим верницима, Митрополит је поздравио верни народ јеванђелским поукама кроз причу о злим виноградарима.
"Господ је увек својим апостолима и ученицима и онима који су га слушали говорио у параболама, како би на што разумљивији начин пренео Божанску истину, истину Јеванђеља. Тако и овога пута, Господ, пред своје страдање на Велики Понедељак, изговара причу која се односи на израиљски народ, али се истовремено односи на читав свет."
Владика је прво говорио о томе како је јеврејски народ предодређен да буде изабран народ.
"Пре свега Он говори овде о винограду, о добром домаћину који је засадио виноград, оградио га, подигао пивницу, кулу и поставио чуваре, тј. виноградаре који ће тај виноград чувати и неговати. У овој причи виноград јесте израиљски народ који је Господ оградио Мојсијевим законом. Господ је ископао пивницу, а то су месијанска пророчанства. Саградио иу кулу, а то је Храм у Јерусалиму, који је истовремено и праслика Новозаветне цркве. Поставио је виноградаре који су требали да обделавају тај виноград како би донео плодове. Виноградари су представници јеврејскога народа, а посленици које је Господ слао у тај виноград јесу његови пророци који су преносили реч Божију. Свакога посленика кога је Господ слао у овај виноград, зли виноградари су или убили, или протерали или каменовали."
Он је даље говорио о јеврејском народу, који није препознао долазак Господа Исуса Христа.
"Али Господар тога винограда каже, можда ће се постидети Сина мога, ако пошаљем Сина свога. И Господар шаље свога Сина да прими плодове тога винограда, па су и његовога Сина извели изван тога винограда и убили. Овде Господ говори о самоме себи. Он је Син тог Господара, Оца који је саградио, подигао овај виноград, а кога су представници јудејскога народа извели изван винограда, тј. изван града Јерусалима и погубили на Голготи. Господ, дакле, говори о свештеној историји израиљског народа, али исто тако пророкује и своју спасоносну смрт и страдање на Крсту. Говори и о томе шта је све Господ чинио и чини зарад спасења рода људскога."
Али ова прича се не односи само на Јевреје него на било кога ко не прихвата Господа.
"Ова прича се односи и на све нас, а не само на израиљски народ који није прихватио Сина Божијега, обећаног Месију и Спаситеља, већ се односи на све нас који често пута поступамо као ови зли виноградари, протерујући и истерујући посленике речи Божије, тј. не прихватајући реч Божију, не прихватајући Господа нашега Исуса Христа. Дакле ова прича, коју је Господ сам изрекао односи се, пре свега, на израиљски народ, али се односи и на све нас до дана данашњега који поступамо на исти начин. Господ је из своје превелике љубави дошао у овај свет, не зато што је он сам имао потребу за тим. Из своје превелике љубави, Он није оставио своју творевину да страда, творевину која је лежала у греху, која је лежала у смрти, већ Он страда због нас и због нашега спасења."
На крају, Митрополит Арсеније пожелео је свима да нам свети архиђакон Стефан, али и други свети мученици, апостоли и пророци и сви свети који су страдали за име Христово, буду молитвеници пред престолом Бога живога, али исто тако и узор на који ћемо се и ми угледати како бисмо били достојни имена хришћанскога и како бисмо били достојни наших светих предака, који вековима ове просторе заливају крвљу својом; крвљу мученичком не желећи да се одрекну ни Христа, ни своје вере православне, ни своје цркве.
Управо следећи њихове примере и ми треба да идемо путем јеванђелским, путем спасоносним који води у живот вечни.
Раније је СПН писао како је Патријарх Порфирије честитао предстојатељу канонске УПЦ годишњицу устоличења.
