Годишњица: Мишић, Бојовић и Јуришић Штурм. Спрска историја и војничка слава
У уторак, 20. јануара 2026, на Новом гробљу у Београду обележена је 105. годишњица упокојења војводе Живојина Мишића, 81. годишњица смрти војводе Петра Бојовића и 104. годишњица смрти армијског ђенерала Павла Јуришића Штурма.
Државну церемонију и полагање венаца предводио је државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић.
Антић је истакао да су српске војсковође уважавали и њихови противници и да се њихова ратна вештина изучава у школама и на војним академијама. Он је изјавио да се наши славни преци поносе тим квалитетима, као и борци који су чували част и славу наше отаџбине и наше вере.
Он је додао да Србија ове године обележава велике историјске јубилеје, подсећајући на страдања српске војске током Великог рата и њен опоравак на Крфу и Солунском фронту. Истовремено је указао да српска војска никада није била освајачка, већ је водила ослободилачке и одбрамбене ратове.
„Срби су народ частан, славан и одговоран. Са својим славним војсковођама водили су ослободилачке ратове. Срби су се бранили и ослобађали, а не освајали. Наша војска није била освајачка. Ови часни људи, официри краља Милана Обреновића и краља Петра Првог Карађорђевића, славом су овенчали славне странице наше историје и у Европи и у свету”,
изјавио је Антић.
Државној церемонији присуствовали су потомци славних војсковођа, представници Министарства одбране и Војске Србије, Града Београда, дипломате, као и представници удружења ратних војних ветерана и грађани.
Наши велики војници – браниоци овенчани славом
Војвода Живојин Мишић рођен је 19. јула 1855. у Струганику. Учествовао је у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. и српско-бугарском рату 1885. Између 1898. и 1904. предавао је на Војној гимназији, па је пензионисан. У службу је враћен током Анексионе кризе 1909, и помогао је у изради планова за потенцијални сукоб са Аустроугарском. Током Балканских ратова од 1912. до 1913, Мишић је био помоћник начелника штаба Врховне команде, а након Кумановске битке унапређен је у чин генерала.
По завршетку Балканских ратова поново је пензионисан, али се вратио у активну службу на почетку Првог светског рата 1914, на месту помоћника начелника штаба Врховне команде.
Под његовом командом српска војска је извојевала победу над аустроугарском војском у Колубарској бици, због чега је унапређен у чин војводе.
Израдио је план пробоја Солунског фронта септембра 1918.
Упокојио се 20. јануара 1921. у Београду.
Војвода Петар Бојовић рођен је 16. јула 1858. у Мишевићима код Нове Вароши. После гимназије, завршио је Артиљеријску школу као први од 19 питомаца у класи. Учествовао је у српско-турским ратовима од 1876. до 1878, српско-бугарском рату 1885, као и Балканским ратовима од 1912. до 1913. Командовао је српском војском на Кајмакчаклану и истакао се у пробоју Солунског фронта, за шта је добио чин војводе.
До краја 1921. био је на челу Главног генералштаба Војске Краљевине СХС. У миру је живео повучено. Написао је 15 књига у области војне науке, а превео 11. Реактивиран је 3. априла 1941, кад му је било 83 године, као врховни војни инспектор.
Уснуо је у Господу 19. јануара 1945. и сахрањен у породичној гробници без војних почасти.
Лужички Србин и армијски генерал Павле Јуришић Штурм рођен је 22. августа 1848. у Герлицу. Пре преласка у српску војску био је пруски официр. У српску војску дошао је добрововно, 1876, у чину поручника. Већ у српско-турском рату истакао се као командант Шабачког и Посавско-тамнавског батаљона. Учествовао је и у српско-бугарском рату, балканским ратовима и у Првом светском рату, где је Трећа армија, којом је командовао, примила први удар аустроугарске Пете армије и успорила њено напредовање. То је омогућило српским снагама да се прегрупишу за Церску битку. Значајне заслуге стекао је и затим, у Колубарској бици, као и у Балканским и Првом светском рату.
Пензионисан је 8. новембра 1921, а преминуо 13. јануара 1922. у главном граду.
СПН је раније писао о 111. годишњици Колубарске (Сувоборске) битке и генијалном командовању тад генерала, а касније војводе Живојина .Мишића.
