Свештеник СПЦ: УПЦ је годинама гоњена од безбожничког украјинског режима!
Празник Преноса моштију Светог Александра Невског литургијски је прослављен у крипти Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару.
Олтар ове подигнут у славу Божију, посвећен управо Светом Александру Невском.
Свету литургију је 12. септембра 2026. је служио јеромонах Агатангел (Будишин), професор у минској духовној семинарији у Белорусији. Саслуживали су протојереј-ставрофор Слободан Зековић, протојереј-ставрофор Радоман Мијајиловић, протојереј Јован Пламенац, протојереј Љубомир Јовановић, протојереј Александар Орландић, протојереј Јевгениј Маслов из Кијева и ђакон Цвјетко Перић.
Поздравивши присутни народ и оце саслужитеље и пожелевши срећан празник и славу крипте Храма Светог Јована Владимира, отац Агатангел започео је своју беседу описом живота Светог Александра Невског. Овај Свети кнез је живео у 13. веку, у времену када његовој земљи са једне стране пријете Швеђани, а са друге Монголи који хоће да му узму теритиорију, и он, каже отац Агатангел, стоји између избора, кога да победи, а кога да замоли да му помогне.
„Наша логика човечија рекла би да су то то католици. Они су хришћани са запада. Хајде да њих питамо да нам помогну да победимо Монголе који долазе са истока. Али видимо из историје Свете Русије, да Александар Невски брани своју земљу од католика, од западних хришћана. Побеђује их на реци Неви, по којој после добија назив Александар Невски. И онда иде да направи договор са Монголима, јер су у Светој Русији чули да је недавно запад хришћански дошао у Цариград да га ослободи од муслимана, али га није ослободио, него га разорио, уништио, изагнао православне и покушао да успостави своју власт, не само световну, него и духовну.“
Подсећа да Александар Невски, видећи поступке хришћана запада, да они лицемерно долазе ка православнима, желећи да им помогну, а у ствари желећи да их подчине себи, брани своју земљу од хришћана католика. Оних који би требало да буду наша браћа и да нам помажу. И иде подчињава се Монголима, њима плаћа порез који траже, и они не дирају православне, који могу да се моле и да живе мирно.
„Јако је важно у животу да увек имамо молитву коју узносимо Господу, молећи Бога да нас увек уразум у разним ситуацијама у нашем животу, јер бива тешко определити се шта изабрати. Изабрати то што нама изгледа блиско и рођено, или можда изабрати то што је далеко од нас и није нам тако блиско, није нам тако пријатно бити са тиме. Али Господ умудри човека и да му мисао добру, да може да изабере шта је боље за његово спасење и за његов живот у овоме свиету, да би наследио Царство Божије“, казао је отац Агатангел .
Он је још додао да сви православни поштују исте светитеље.
„Александар Невски, светац Руске цркве, далеко од нас, није живео овде, није био овде, није ништа урадио за ову земљу где ми живимо, а ми имамо цркву његову. И то је знак те премудрости Божије, да сви ми који смо у Цркви, знамо и осјетимо да нема православног Србина, или нема православног Руса, или нема православног Грка, него има један православни народ на целоме свету. И то је важно да имамо у уму и срцима својим, јер Свети Александар Невски стоји пред престолом Божијим заједно са Светим Јованом Владимиром и другим кнежевима православнога света, као што наши светитељи прислужују Господу у Царству небескоме, не гледајући где су они служили, у Србији, Русији, Грчкој, у Африци, у Америци, или било где у свету.“
На крају Свете Службе освештани су славски дарови, које је у у своје име и у име своје породице, а у Славу Божију и част Светог Александра Невског, принео протојереј Александар Орландић.
Затим се отац Слободан захвалио свим присутнима, посебно оцу Агатангелу и оцу Јевгенију. Отац Јевгениј Маслов, како је нагласио отац Слободан, свештеник је мученичке Украјинске православне цркве која је у наше дане на распећу.
„УПЦ на првом месту страда од рата који тамо траје од 2014. године, а поред тога ова Црква је и годинама гоњена од безбожничког украјинског режима. Многи су храмови отети и многи су храмови оскрнављени, многи свештеници и архијереји су по затворима и по судовима. Да им Господ подари трпљења, вере, снаге, да ово жестоко гоњење издрже, јер знамо да је Црква после сваког гоњења излазила још снажнија, јача и бројнија. Тако ће бити и овог пута. Јесте велико страдање и велико распеће, али је још већа сила васкрсења која нас изнова обнавља и подиже.“
Заједничарење је настављено у гостопримници храма.
Раније је СПН писао како верници и свештенство УПЦ трпе прогон.
