Како је Свети Јован Крститељ пострадао због истине
Црква се сећа Усековања главе светог Јована Крститеља, који је пострадао јер је пред Иродом без страха осудио његово безакоње, остајући до краја веран Божјој истини.
Свети Јован Крститељ, Претеча Господа Исуса Христа, био је пророк покајања и онај који је припремао народ за долазак Спаситеља. Његово страдање било је последњи велики подвиг којим је, пре Христовог добровољног страдања, посведочио верност Богу и истини.
Ирод Антипа, владар Галилеје, напустио је своју закониту жену и узео Иродијаду, супругу свог брата Филипа. Свети Јован није пристао да прећути тај грех. Пред Иродом је отворено говорио:
„Ти не можеш имати жену Филипа, брата свога.“
Због тога је Ирод наредио да Јована ухапсе и баце у тамницу.
Иродијада је посебно мрзела Претечу и желела је његову смрт. Сам Ирод, иако га је држао заточеног, није одмах желео да га погуби. Знао је да је Јован праведан и свет човек, а страховао је и од народа који га је поштовао као пророка. Јеванђеље сведочи да га је Ирод раније радо слушао и да је, слушајући његове речи, чинио много добра.
Јован је и у тамници наставио своју службу. Његови ученици долазили су код њега, а он их је упућивао ка Христу, како би се сами уверили да је Господ обећани Месија. Тако је Претеча и у тамници остао сведок Христовог доласка.
Преломни тренутак догодио се на Иродовој рођенданској гозби. Пред владаром и његовим гостима играла је Иродијадина кћерка, која је својом игром толико угодила Ироду да јој је, заклевши се, обећао да ће јој дати шта год затражи. По наговору своје мајке, девојка је затражила главу светог Јована Крститеља.
Ирод се тада нашао пред избором између истине и сопствене заклетве, односно угледа пред гостима. Иако је знао да је Јован невин, наредио је да му у тамници одсеку главу. Тако је Претеча пострадао због тога што није хтео да ћути пред грехом и безакоњем.
Глава светог Јована донета је на тањиру усред гозбе и предата девојци, која ју је потом однела својој мајци. Ученици су узели тело светог Претече и сахранили га.
Страдање светог Јована Крститеља остало је у Цркви као снажно сведочанство да истина Божја не зависи од људске моћи. Претеча је знао последице изобличавање греха, али није одступио. Његов живот и мученичка смрт позивају хришћане да се не боје да сведоче истину, али и на љубав и покајање.
Свети Јован је тако до краја остао Претеча Христов – на земљи проповедајући покајање и долазак Спаситеља, а својим мученичким страдањем сведочећи да се истина не може погубити чак ни онда када човек због ње положи живот.
Али страдањем Светог Јована није се завршила прича о Иродовом злочину. Према црквеном предању, казна је убрзо стигла оне који су учествовали у његовом погубљењу.
Арет, цар Арабије и отац Иродове прве жене, кренуо је у рат против Ирода због увреде нанете његовој кћери. Иродова војска доживела је тежак пораз. После тога, Ирод је изгубио власт и богатство, а римски цар Калигула послао га је с Иродијадом у изгнанство, најпре у Галију, а потом у Шпанију. Тамо су, према предању, завршили живот у беди и понижењу.
Ни њихова кћерка, која је својим захтевом допринела смрти Претече, није избегла трагичан крај. Приликом преласка преко залеђене реке лед је пукао под њом. Пала је у воду, а лед јој је, према предању, стегао врат, тако да је на крају изгубила главу. Тако је, у страшној слици Божјег суда, она која је тражила главу светог Јована и сама доживела смрт на такав начин.
Живот Ирода и његових саучесника тако је постао опомена о последицама греха, неправде и злоупотребе власти. Свети Јован, напротив, остао је победник кроз своје мучеништво. Он је до краја био Претеча Христов – проповедао је покајање, сведочио долазак Спаситеља и није одступио од истине ни пред лицем смрти.
Његово Усековање зато није само успомена на једно древно мучеништво. То је позив хришћанину да не прода истину за удобност, страх или људску наклоност. Свети Јован нам показује да човек може изгубити земаљски живот, али да верношћу Христу задобија живот вечни.
Нека молитвама светог Јована Крститеља Господ и нас укрепи да се клонимо греха, да имамо снаге за покајање и да останемо верни истини Божјој.
СПН је раније писао о чудотворној икони Пресвете Богородице Владимирској.
