Први у историји: Србин Радоје Љутовац 1915. оборио авион из топа
Данас, 30. септембра, навршава се 110 година од дотад у историји незабележеног херојског подвига српског артиљерца Радоја Љутовца.
Био је то први успех противваздушне артиљерије у Србији и свету, а догађај је у Војсци Србије установљен као Дан рода Артиљеријско-ракетних јединица за противваздухопловна дејства.
Љутовац, ветеран Балканских ратова, био је у саставу допунског артиљеријског батаљона „Танаско Рајић“ и део новоформиране противваздушне батерије на Метином брду.
Тог 30. септембра 1915, у преподневним сатима, тројка аустроугарских авиона напала је Крагујевац, бомбардујући Војно-технички завод, железничку станицу и градске објекте.
Радоје, тада у саставу допунског артиљеријског батаљона „Танаско Рајић“ и новоформиране противваздушне батерије на Метином брду, бранио је виталне градске објекте. Модификованим турским топом, заробљеним у Балканским ратовима, директним хицем из првог покушаја погодио авион марке Ферман из првог покушаја. Погинули су пилоти капетан фон Шефер и официрски приправник Отон Криш.
Немци су се тад толико уплашили тог „тајног и моћног српског оружја“, да су одмах повукли све авионе са српског неба.
За подвиг је одликован Карађорђевом звездом са мачевима и унапређен у чин каплара. Његов херојски пут наставио се преко албанских и метохијских планина, до Крфа, Солунског фронта и пробоја фронта септембра 1918. На Солунском фронту добио је чин наредника.
Након рата отворио је трговинску радњу у Трстенику и живео скромно до смрти 1968. године. Његови лични предмети и ордење чувају се у Народном музеју у Крушевцу, а њему у част подигнути су споменици у родној Пољни, Трстенику и на Метином брду.
Догађај обарања авиона и његов подвиг обележавају артиљеријско-ракетне јединице Србије као Дан рода.
Љутовац је остао упамћен као витез Карађорђеве звезде, први српски артиљерац који је из топа оборио авион и трајно обележио историју војне противваздушне одбране, ставивши је уопште на карту светске војне историје.
СПН је раније писао о деки Ђорђу Михаиловићу, легендарном чувару војног гробља на Зејтинлику.
