Књига „Редни број смрти“ чува имена 11.219 козарачке деце жртава логора НДХ
У Светосавском културном и медијском центру СПЦ у Земуну 18. маја биће представљена књига „Редни број смрти” о страдању 11.219 козарачке деце у НДХ.
С благословом Патријарха српског Порфирија, Радио „Слово љубве” организује у понедељак, 18. маја 2026, представљање књиге „Редни број смрти”, у Светосавском културном и медијском центру Српске Православне Цркве у Земуну. Догађај ће бити одржан у Свечаној дворани „Патријарх Лукијан Богдановић” са почетком у 18 часова.
Публикација носи поднаслов „Именословник 11.219 козарачке деце старости 6-7 година, чије су животе од 1941. до 1945. на најсуровији начин угасили Хитлерови војници и Павелићеве усташе”. Реч је о репринт издању специјалног броја листа „Борба” из 1988. године, које је приредило Удружење грађана „Јадовно 1941” из Београда, уз саиздавача „Прометеј” из Новог Сада.
Именослов деце с Козаре убијене у логорима Независне Државе Хрватске сакупио је Драгоје Лукић, који је ту грађу сачувао од заборава као сведочанство о страдању српског народа током Другог светског рата. Поред српског издања, Удружење „Јадовно 1941” објавило је и верзије књиге на руском и енглеском језику.
О књизи ће говорити викарни Епископ марчански Сава, председник Удружења „Јадовно 1941” Момчило Мирић и саиздавач Зоран Колунџија.
У предговору књиге историчар др Немања Девић истиче да „у теми деца-жртве нема и не сме бити ни политике ни идеологије”, подсећајући на речи Достојевског да „сви идеали овог света не вреде сузе једног детета”. Он наглашава да је питање страдања деце и ћутања о тим злочинима пре свега питање савести и одговорности.
„За оне који релативизују Јасеновац и геноцид у НДХ питање је следеће: да, у старој Југославији је било корупције, непотизма и лошег централизма, а у појединим моментима и појединим местима и националне миноризације, али да ли је то могло да послужи као изговор да се српска деца, десетине хиљада њих, парају ножевима, бацају у јаме и изгладњују до смрти?”, наводи Девић у предговору.
Он додаје и да је питање одговорности и на онима који су деценијама ћутали о страдању деце у логорима НДХ.
„Ако сте то из неког разлога морали да чините у Југославији, зашто не дигнете глас бар данас?”,
поручује Девић.
Он је питање страдања српске деце назвао питањем „par excellence питање савести и Хрвата и Срба“.
СПН је раније писао да је изложба највећих Хиландарских светиња отворена у Београду.
