У Београду је одржана конференција о везама између српског народа и манастира Ватопед
Конференција је уприличена у Палати Србија.
Са благословом Патријарха српског г. Порфирија и под високим покровитељством г. Ненада Поповића, министра задуженог за међународну економску сарадњу и област друштвеног положаја Цркве у земљи и иностранству, 26. маја 2026. године у Београду одржана је конференција на тему "Однос манастира Ватопеда и православних Срба на размеђу прошлости и садашњости".
Присутнима се прво обратио Патријарх Порфирије.
"Часни Појас, по Предању Цркве, везан је за тајну Успења Пресвете Богородице и Њеног небеског заступништва. Као тиха, али нераскидива нит, он повезује Јерусалим, Константинопољ, Свету Гору, Ватопед, Хиландар, Србију и овај престони град. Та нит није само историјска. Она је молитвена. Она је мајчинска. Она је благодатна. Посебно је драгоцено што се у ове дане поново осветљавају везе српског народа са Ватопедом. Ватопед за нас више од знаменитог манастира. Он је једно од духовних предворја нашег црквеног рођења. Ту везу нису чували само монаси и подвижници. Чували су је владари, ктитори, писари, иконописци, преводиоци, ходочасници, свештеници и верни народ. Од Светог Саве и Светог Симеона, преко српских царева, деспота и великаша, до Светог кнеза Лазара, који је, по часном предању, Ватопеду даровао светиње међу којима је и деоЧасног Појаса, препознаје се једно исто духовно осећање: да је оно што се дарује Богу једино истински сачувано", – рекао је Поглавар СПЦ.
На конференцији је учествовао и ватопедски игуман Јефрем својим излагањем.
"Тај однос између манастира Ватопеда, светих Саве и Симеона, манастира Хиландара и, посредно, српског народа, утемељен је Божјим Промислом на духовним основама и остао је непромењен више од 850 година. На те односе првенствено указује древни обичај два манастира који се чува до данас, а огледа се у чињеници да о својим славама манастири размењују игумане. Тако игуман манастира Ватопеда началствује на слави Ваведења у манастиру Хиландару, а хиландарски игуман началствује на слави Благовести у манастиру Ватопеду. Недавно, од 2014. године, заједничком одлуком оба манастира, ради још већег духовног повезивања установљено је и већ се примењује као обичај да на Светли понедељак литију манастира Хиландара предводи ватопедски игуман са групом отаца, а на Васкршњи уторак литију са иконом Пресвете Богородице Виматарисе у манастиру Ватопеду предводи хиландарски игуман са групом своје братије", појаснио је игуман Јефрем.
Учесницима Конференције је затим приказан документарни филм Ватопед – источник Светосавља, у продукцији Информативне службе Српске Православне Цркве, аутора г. Душана Стокановића и г. Саве Мирића.
Кроз богату историјску грађу и јединствене кадрове Ватопеда, Уранополиса, Хиландара и Свете Горе, филм води гледаоце у срце царске лавре манастира Ватопеда – древне светиње која вековима представља место молитве, покајања, подвига и духовног препорода.
Посебно место у филму заузима свети и нераскидиви однос Светог Саве и његовог оца Светог Симеона Мироточивог према манастиру Ватопеду.
Као велики ктитори и добротвори, они су ову светогорску светињу обогатили не само материјалним даровима, већ пре свега аскетским подвигом, живим сведочанством вере и љубави према Цркви Христовој. Филм осветљава период у којем Ватопед постаје једно од кључних духовних упоришта српског народа на Светој Гори, место из кога ће израсти и манастир Хиландар.
Овај документарни филм није само прича о једном манастиру, него сажет приказ почетка српског духовног идентитета – Светосавља, повест о сусрету Свете Горе и светитеља Саве, као и о подвигу који је обликовао историју и веру српског народа.
Протојереј проф. др Србољуб Убипариповић, декан Православног богословског факултета у Београду, отворио је први панел излагањем на тему "О богослужбеном изграђивању односа манастира Ватопеда и православних Срба кроз историју: парцијална анализа".
Он је истакао да су вишевековна упућеност наших светих предака на светогорске манастире, редовно похођење монашких заједница у Перивоју Пресвете Богородице и материјално старање о истима, имали за последицу остварење снажног и истрајног утицаја богослужбене теорије и праксе Свете Горе на литургијски живот православних Срба ма где живели.
Др Борис Стојковски, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду, говорио на тему "Повеље српских владара и великаша манастиру Ватопеду у средњем веку."
Други панел је отворио др Бојан Миљковић, виши научни сарадник Византолошког института Српске академије наука и уметности, излагањем под називом "Свети Сава и Ватопед".
Затим је историчар уметности др Јасмина Ћирић, доцент на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, говорила на тему Католикон манастира Ватопеда и концепт рашког храма.
Јереј др Ивица Чаировић, ванредни професор Православног богословског факултета у Београду, учествовао је на скупу излагањем Манастир Ватопед у савременој лексикографији.
На крају другог панела говорио је и др Далибор Ђукић, ванредни професор Правног факултета у Београду, представивши рад на тему "Манастирски имунитети и привилегије у хрисовуљама цара Стефана Душана издатим Манастиру Ватопед 1346. и 1348. године".
Модератори конференције су били јереј др Владан Таталовић и гђа Сања Лубардић.
Научни скуп је привукао пажњу многобројних медијских екипа, које ових дана са посебном пажњом, осећајући историјски значај доласка Часног Појаса Мајке Божје у Београд, професионално и достојанствено прате све духовне и пратеће догађаје.
Раније је СПН писао како Часни појас остаје у Храму Светог Саве до 1. јуна.
