2024: Дванаест прекретница
Традиционално, на крају године нашим читаоцима нудимо избор главних догађаја.
Закон о забрани УПЦ
Дана 20. августа 2024. године, Врховна рада је усвојила нацрт закона бр. 8371, који је за друго читање преименован у „О заштити уставног поретка у области верских организација“.
Одлуку је подржало 265 посланика, 29 је гласало против и 4 била уздржана. Расподела гласова била је следећа: 173 посланика из фракције Слуга народа, 25 из Европске солидарности, 17 из Баткившчине, 18 из Холоса, 1 из групе Платформа за живот и мир, 11 из групе Довира, 9 из групе За будућност и 11 из Украјине и ванфракцијских група Рестор.
Ово је најконтроверзнији од антицрквених закона, који дозвољава држави да забрани делатност Украјинске православне цркве (УПЦ) на основу руских регулаторних докумената. Многи истакнути правници и организације за људска права изјавили су да то јасно крши Устав Украјине и међународне споразуме о људским правима. Ипак, закон је усвојен, потписао га је председник Володимир Зеленски, а ступио је на снагу 23. септембра 2024.
Рушење Десетине цркве у Кијеву
У ноћи са 16. на 17. мај 2024. године власти су срушиле Десетинску (Десјатину) цркву УПЦ у част Светих равноапостолних кнезова Владимира и Олге.
Уништење светог места извршено је као да је у питању војна операција. У почетку, аутобуси са полицијом и војним особљем стигли су на манастирско подручје, оградили храм и спречили било кога да му приђе. Потом је довезена грађевинска опрема и кипери, а остаци цркве су утоварени у камионе и одвезени под полицијском пратњом.
Десетна црква је три пута уништавана у својој историји: прво од Татара и Монгола 1240. године, затим од стране совјетских власти 1930-их, а сада 2024. године под владом Владимира Зеленског. УПЦ се борила за очување светиње, бранила своја права на судовима, али су власти одлучиле да не чекају судске одлуке, показујући своју немилосрдност и непопустљивост у борби против Цркве.
Блокирање свих православних сајтова
Власти су 5. априла 2024. блокирале све веб-сајтове који покривају активности Украјинске православне цркве, укључујући Синодално информативно-образовно одељење УПЦ (невс.цхурцх.уа), УОЈ (спзх.медиа), „Православни живот“ (правлифе.орг) и „Не расколима“ (расколам.нет).
У одговору на парламентарни упит посланика А. Дмитрука о разлозима блокирања УОЈ-а, Служба безбедности Украјине (СБУ) је навела да је та акција предузета „да се идентификују претње националној безбедности Украјине у информационој сфери и да се супротставе специјалним информативним операцијама против Украјине, које имају за циљ подривање уставног поретка, нарушавање суверенитета и суверенитета територије, терористичког интегритета и друштвено-економској ситуацији“. Нису представљени никакви докази о незаконитом деловању ових ресурса, нити су постојале судске пресуде које дозвољавају блокирање таквих веб страница.
Многи стручњаци су на ово гледали као на покушај да се рашчисти информативно поље уочи одлучних акција власти против УПЦ. Циљ блокаде је био да се спречи јавност, укључујући међународну заједницу, да сазна о кршењу верских права и слобода од стране украјинских власти. Накнадни догађаји су у потпуности потврдили ову претпоставку. Међутим, такви покушаји су осуђени на пропаст у доба савремених информационих технологија.
Хапшење новинара УОЈ-а
Дана 12. марта 2024. године, Служба безбедности Украјине (СБУ) извршила је широке претресе на радним местима и кућама украјинских новинара и заговорника људских права.
Претреси су били усмерени на особље онлајн медија „Унија православних новинара” и „Козак1”, јавне организације „Мириани” и иницијативе за људска права „Центар за правну заштиту”. Три новинара УОЈ-а – Андриј Овчаренко, Валериј Ступњицки и Володимир Бобечко, као и протојереј Серхиј Чертилин – ухапшени су и смештени у истражни затвор. Они су се суочили са следећим оптужбама:
- формирање и учешће у криминалној организацији;
- велеиздаја по ванредном стању;
- колаборационистичке активности;
- изазивање верског непријатељства и мржње од стране организоване групе;
- оправдање, признање законитом и негирање оружане агресије Руске Федерације на Украјину.
Према Кривичном законику Украјине, за ова кривична дела предвиђене су казне до доживотног затвора са одузимањем имовине.
Докази које су прикупили истражитељи СБУ и представљени у оптужници састоје се искључиво од новинских извештаја и аналитичких чланака објављених на сајту УОЈ-а. У суштини, новинари су оптужени за обављање новинарске делатности. Нису достављени никакви докази који би указивали на било какву везу или комуникацију између новинара и представника Русије, нити на примање инструкција или финансирања.
Упркос апсурдности оптужби, притвор у истражном заводу је више пута продужен, а новинари су у притвору провели и до осам месеци пре него што су пуштени уз кауцију. Ипак, опасност од даљег кривичног гоњења против њих остаје.
Хапшење митрополита Свјатохирског Арсенија
Службеници СБУ су 24. априла 2024. ухапсили митрополита Свјатохирског Арсенија и сместили га у истражни притвор. Оптужен је по делу 2 члана 114-2 Кривичног закона Украјине (ширење информација о кретању, премештању или локацији Оружаних снага Украјине (АФУ) које би могле да омогуће њихову идентификацију на терену).
Једина оптужба против митрополита Арсенија проистекла је из беседе у којој се жалио на радње контролног пункта који је спречавао ходочаснике и добровољце да стигну у Свјатохирску лавру на прославу Сабора Свјатохирских светитеља, обележавања 15. годишњице канонизације. Оно што је битно, митрополит није поменуо никакве конкретне положаје, а опште је познато да су пунктови присутни у свим селима у близини Лавре. Без обзира на то, СБУ је тврдила да су изјаве митрополита Арсенија представљале информисање непријатеља о локацији украјинских војних снага.
Упркос апсурдности ових оптужби и лошем здравственом стању митрополита, суд одбија да промени меру забране епископу, а митрополит Арсеније је и даље иза решетака.
Избор предстојатеља бугарске цркве
У Софији је 30. јуна 2024. године одржан избор новог патријарха Бугарске православне цркве. За новог патријарха изабран је митрополит Даниил, некадашњи видински.
Пре избора водила се озбиљна борба за место патријарха. Неки кандидати су чак посетили Фанар да траже подршку цариградског патријарха Вартоломеја; а да би му угодили, саслуживали су са представницима Православне цркве Украјине (ПЦУ), коју Бугарска црква не признаје. Међутим, то није помогло; а архијереј који је отворено критиковао и ПЦУ и поступке Патријарха Вартоломеја, позивајући да се чврсто држе чистоте православне вере и придржавају црквених канона, постао је нови бугарски предстојатељ. Једна од његових изјава гласи: „Уместо да унесе мир у Цркву, како тврди Патријарх Вартоломеј, он је започео рат у коме они које је прогласио канонским буквално прогоне канонску Цркву, заузимају храмове, туку свештенике, убијају.
Још док је био митрополит, нови Предстојатељ Бугарске Цркве је изразио подршку Његовом Блаженство Митрополиту Онуфрију и позвао на прекид прогона УПЦ. Његов избор означава победу оних здравих црквених снага које не пристају на компромисе по питању вере и врше вољу оних на власти.
Разрешење митрополита доњецког Илариона и де факто заузимање епархије од стране РПЦ
Синод Руске православне цркве је 24. октобра 2024. године донео одлуку да пензионише митрополита доњецког и мариупољског Илариона, постављајући на његово место архијереја руског, митрополита владивосточког и приморског Владимира.
Одлука о пензионисању митрополита Илариона је оправдана његовим здрављем, али је прави разлог био сасвим другачији. Није давао никакве изјаве у којима је тражио разрешење, а у време доношења одлуке Синода био је на лечењу у Немачкој и преко медија је сазнао за смену. Поред тога, митрополит није најавио одлазак из УПЦ.
Отпуштање митрополита Илариона, који је био на челу Доњецке епархије више од 30 година, од стране Синода РПЦ било је еклатантно мешање у послове УПЦ, кршење црквених канона, а такође и самог Статута РПЦ, који каже да све кадровске одлуке у УПЦ доносе њени управни органи у Кијеву.
Извештај америчког Конгреса о ЦОВИД-19
Конгрес САД је 3. децембра 2024. објавио извештај од 520 страница након двогодишње истраге о пандемији ЦОВИД-19.
У извештају се признаје да многе опште прихваћене мере за сузбијање ширења ЦОВИД-19, као што су социјално дистанцирање и обавезно ношење маски, нису подржане чврстим научним доказима. У многим случајевима, ове мере су нанеле „немерљиву штету” и физичком и психичком здрављу појединаца, посебно младих. Овај закључак поткрепљују и друге здравствене организације које наводе да су блокаде и тотална ограничења комуникације нанели већу штету од самог вируса и индиректно довели до великог броја смртних случајева. Утврђено је да је ефикасност вакцина била знатно преувеличана, као и уверавања о њиховој безбедности.
Вреди подсетити како су власти жестоко критиковале УПЦ због одбијања да прати распрострањену психозу, да затвара цркве и отказује богослужења. УПЦ је чак оптужена да је одговорна за смрт због свог става о Причешћу и другим Тајнама. Црквени архијереји су позвали људе да не паниче, да поштују хигијенске мере и да се у молитви уздају у Бога. Власти су запретиле свештенству прогоном јер не промовишу званичне наративе о ЦОВИД-19. Сада се испоставља да је Црква била у праву, а власти погрешиле. Хоће ли неко од надлежних то признати? Хоће ли се неко извинити?
Трампова победа на америчким изборима
Дана 5. новембра 2024. Доналд Трамп је однео одлучујућу победу на председничким изборима у САД.
Овај човек обећава да ће законски утврдити постојање само два пола: мушког и женског, да ће прекинути промоцију и подршку ЛГБТК права, очистити војску од трансродних појединаца и још много тога. Он говори против кршења верских слобода и прогона хришћана широм света. Он је добро обавештен о прогону УПЦ у Украјини. Чланови његовог тима су још отворенији по овом питању.
Изабрани амерички потпредседник, Џеј Ди Венс, изјавио је: „Шта је са нападима на традиционалне хришћанске заједнице у Украјини? Украјински парламент разматра доношење закона којим би се укинуо велики број хришћанских цркава и заједница у земљи Украјине… САД су највећа хришћанска нација на свету. Али који су плодови, да ће овај рат и наше политике довести до тога да се ова политика промени? масовна хришћанска заједница у Украјини и то ће бити наша срамота.
Будући шеф Одељења за владину ефикасност, Вивек Рамасвами, рекао је: „Да ли желите да користите новац пореских обвезника САД за финансирање забране хришћана? То се заправо дешава. Они користе Украјинску православну цркву. Забранили су их. Украјински парламент је то урадио управо прошле недеље, уз подршку наших долара.
Будући директор Националне обавештајне службе Тулси Габард је приметио: „Зеленски сада има апсолутну контролу над украјинским медијима, забрањеним опозиционим политичким партијама и Украјинском православном црквом.
Истовремено, Трамп је јавно одбио да у свој тим укључи лобисту ОЦУ и једног од њених оснивача, бившег државног секретара Мајка Помпеа.
Да ли ће се будућа америчка администрација борити за права прогоњених хришћана у Украјини остаје да се види. Али досадашње изјаве дају опрезну наду.
Кулинарска емисија у Кијевско-печерској лаври
Дана 29. новембра 2024. године, у Трпезној цркви Кијево-печерске лавре одржана је кулинарска ТВ емисија. Догађај који су продуцирали Аким Халимов из „1+1 Медиа” и угоститељ Јевхен Клопотенко, између осталих тема је укључивао демонстрације кувања, дискусије о кулинарским традицијама различитих региона Украјине и светом значају божићних јела. Унутар цркве постављене су столице за публику. Овај догађај је изазвао негодовање многих људи, укључујући и оне који нису присталице УПЦ.
Адвокат Кијево-печерске лавре, отац Никита Чекман, изјавио је да УПЦ припрема апел органима за спровођење закона и омбудсману поводом вређања осећања милиона верника изазваних овим светогрђем.
Овај догађај је у рангу са „војно-молитвеним доручком“ који је одржао председник Владимир Зеленски 6. децембра 2024. године, када су велики екрани са ликом председника прекривали иконе светаца. Поред тога, 15. децембра 2024. године одржан је и наступ ансамбла песама и игара „Калина”. Уметници су наступили на светом месту, где се некада чула молитва.
Ако се некада веровало тврдњама власти да се манастири и цркве одузимају од УПЦ да би „права Црква“ могла да врши богослужења на украјинском језику, сада свако може сам да види прави разлог заплене цркве.
Даља протеривања УПЦ из историјских храмова
2024. године власти су наставиле да одузимају од УПЦ катедрале и цркве од историјског значаја.
Привредни суд Канива је крајем марта 2024. године наложио Кијевској митрополији УПЦ да врати Успенски (Ђорђевски) сабор из 12. века у Каниву у Черкаској области у државно власништво. Катедрала је национално културно наслеђе.
Дана 23. маја 2024. године, Апелациони суд је потврдио одлуку Привредног суда у Каниву, а од 6. септембра 2024. године, одлуком Врховног суда Украјине, храм је пренет у државно власништво и стављен под управљање Канивском националном резервату Тарас Шевченко.
Ова саборна црква је 2003. године предата УПЦ у трошном стању, само са голим зидовима, без пода и са другим тешким оштећењима. Током година, заједница је обновила храм сопственим средствима, претварајући га у драгуљ украјинске архитектуре. Ипак, без икакве надокнаде, држава је једноставно вратила катедралу. Нажалост, оваква „рација“ у име државе се не дешава само у Украјини, већ је и широко прихваћена од стране многих. Чак и ако не улазимо у суптилности односа између имовине власти и УПЦ, ова шема личи на трик са поверењем. Прво, бољшевици одузимају храм од Цркве и доводе га до потпуне пропасти. Украјинска држава (као правни следбеник Украјинске ССР) га враћа Цркви, чека да се потпуно обнови, а затим га поново одузима. Шта би ово друго могло бити него „бизнис план“?
Штавише, држава ове заплењене светиње не користи у верске сврхе. У заплењеној Трпезној цркви одржавају се кулинарске представе, народне песме и игре и друге манифестације. У Преображенском храму Чернигова, преузетом од УПЦ у децембру 2023. године, Национални архитектонско-историјски резерват „Древни Чернихив“ поставио је биоскопску салу.
У катедрали је 1. новембра 2024. године одржана пројекција документарног пројекта „Черниговска кнежевина: 1000 година“. Платно је било постављено испред Краљевских двери, а публика је седела на столицама у сали катедрале.
Чини се да се совјетска времена понављају. Цркве се претварају у биоскопе, клубове и места за забаву и секуларне догађаје.
Сукоб у Черкасима као оличење „хришћанске“ ОЦУ
Дана 17. октобра 2024. године, заплењена је Михаилова катедрала УПЦ у Черкасима. То је била најнасилнија и најкрвавија заплена храма у Украјини у последње време.
У ноћи 17. октобра 2024. године, око 3 сата ујутру, око 100 људи у камуфлама и балаклавама упало је на територију катедрале. Тукли су и протеривали вернике који су се молили током ноћне Литургије. Побеснели јуришници су поломили прозоре, порушили врата и на крају ушли у зграду цркве и епархијску управу.
Након што су верници, заједно са митрополитом Черкаско-Канивским Теодосијем, покушали да одбране своју светињу и потиснули црквене јуришнике, радикали и представници власти почели су да окупљају своје присталице на локалним јавним форумима за други покушај напада на катедралу. Ово је активно подстицао градоначелник Черкаса Анатолиј Бондаренко. За то време верници су открили да је црква опљачкана. Нападачи су опљачкали рачуноводствену канцеларију, украли документацију, црквени прибор и опрему. Однето је 60.000 долара и 80.000 гривни, које су парохијани прикупили за рестаурацију и звоно. Украдене су и две епископске панагије са моштима, крстовима, иконама и другим драгоценостима.
До јутра 17. октобра 2024. јуришници су кренули у други напад. Тукли су парохијане, укључујући жене и старце, и користили сузавац. Повређен је и митрополит Теодосије, који је задобио тешку рану главе, због чега је хоспитализован. Укупно је 12 особа пребачено у болницу, а 14 других је добило медицинску помоћ на лицу места. Главне повреде биле су хемијске опекотине од бибер спреја и преломи.
Митрополит Теодосије је током јуриша позвао патријарха Вартоломеја да обрати пажњу на прогон верника УПЦ. Међутим, одговора патријарха Вартоломеја није било. Важно је напоменути да је катедрала приватно власништво епархије. Милитанти који су је заузели у име митске „ОЦУ заједнице“ немају теоријска права на то.
Крвави сукоб у Черкасима још једном је показао праву природу ОЦУ. Сав разговор представника ове организације о хришћанству, јеванђељским заповестима итд. разбијен је фотографским и видео доказима о томе шта ПКУ заиста представља.
Поговор
Власти су наставиле и појачале прогон УПЦ. 2024. године, заплене и „враћање у стање“ цркава УПЦ пратила су физичка рушења, блокада свих црквених медијских ресурса, као и затварање новинара и архијереја. Напади постају још циничнији и крвавији. Безакоње у Черкасима показало је да верници УПЦ данас немају права на заштиту, а власти неће реаговати ни на шта.
То јасно показује и закон о забрани УПЦ који је прогуран у Ради. Међутим, треба напоменути да су власти ублажиле ударац роком од 9 месеци који је дат заједницама да прекину митске везе са Руском православном црквом. Ово је вероватно урађено имајући у виду исход америчких председничких избора. Постоји могућност да ће Трампова администрација натерати Зеленског да заустави репресију УПЦ или је бар учини мање бруталном. Колико су ове наде оправдане, показаће 2025. година.
Верници Цркве у Украјини тешко да треба да се надају управи Сједињених Држава или било које друге земље. Наша нада није у принчевима, чак и ако су највишег статуса. Наша нада је само у Спаситеља.
