Јеленски као кризни менаџер владе против УН: Шта је рекао главни прогонитељ УПЦ
Виктор Јеленски, који је некада верно служио Комунистичкој партији, писао антисемитске књиге и антирелигијске чланке, а сада је главни ауторитет Украјине за верска питања, одржао је конференцију за штампу.
Дана 13. јануара 2025. године на платформи Укринформа одржана је конференција за новинаре „Слобода савести у Украјини: њени непријатељи и браниоци“. Организовала га је Државна служба за етнополитику и слободу савести (ДЕСС). Говорници су били шеф ДЕСС-а Виктор Јеленски и „митрополит“ Крима ПКП Павел (Клемент) Кушч. Они су елоквентно говорили о томе колико добро Украјина подржава право на слободу савести, колико су демократски њени закони (укључујући и закон о забрани УПЦ) и колико је ДЕСС нежан и толерантан према верским организацијама. Међутим, да бисмо распршили све илузије о овим тврдњама, хајде да се фокусирамо на кључне тачке.
Где је била публика?
У стварности, конференција за новинаре се бавила критичним питањима за Украјину и њен народ, као што су забрана највеће верске конфесије у земљи, законско регулисање верског поља и кршења права верника са обе стране линије фронта. Догађај је био унапред најављен, али се појавила само шачица учесника.
Нико није био заинтересован? Највероватније је разлог то што су људи уморни од понављања изјава украјинских власти о томе колико су људска права, посебно слобода вероисповести, савршена у земљи. Нико није одушевљен наративима који тврде да нема верских прогона или дискриминације када се извештаји о таквим инцидентима појављују свакодневно.
Када руски пасош постане знак украјинског патриотизма
Зеленски је 2023. године неколико епископа УПЦ одузео украјинско држављанство. Разлог је најчешће био то што су наводно имали руски пасош, па макар то било и у прошлости. Ипак, поред Виктора Јеленског на овој конференцији за штампу је седео човек са руским пасошем, али изгледа да никоме није сметало. Још 2020. његов руски пасош је објављен на интернету. Узимајући у обзир ову чињеницу, Кусхцх је изјавио да би у супротном изгубио своју имовину.
Зашто је Куш позван?
После говора „митрополита“ Павла (Клемента) Кушча постало је јасно зашто је позван на конференцију за штампу. Он је био тамо да да једну кључну изјаву: „Још једном скрећемо пажњу на чињеницу да УН у Украјини нису посветиле адекватну пажњу ситуацији верских организација на окупираном Криму, посебно Православне цркве Украјине.
Реч је о Извештају Канцеларије високог комесара Уједињених нација за људска права, објављеном 31. децембра 2024. године, у којем се указало на кршење права на слободу вероисповести у Украјини. У извештају се помињу и кршења од стране Русије на територијама под њеном контролом, али то није сметало ни Кучу ни украјинском Министарству спољних послова. Уместо тога, одлучили су да критикују УН са аргументом: Погледајте Русију, а не Украјину. Русија крши људска права, док „Украјина наставља да чини све напоре да заштити и одржи верске слободе, стриктно се придржавајући међународног права“.
Међутим, свако ко се усуђује да изнесе непријатне истине о Украјини је означен као руски агент. Недавно је, на пример, један од прогонитеља УПЦ, посланик М. Потураев, прокоментарисао: „Нажалост, УН су пуне руских агената утицаја, тако да не треба очекивати чуда од наших дипломата.
Одговор УН
На несрећу Виктора Јеленског и Павла Кушча, конференцији за штампу је присуствовао представник УН у Украјини. Она је дипломатски појаснила да се УН не сврставају на страну већ да ситуацију процењују искључиво кроз призму међународног права: „Улога Канцеларије УН за људска права у нашем извештају је да та питања сагледа стриктно кроз призму међународног права о људским правима. Другим речима, говоримо искључиво сувим правним терминима.
Она је такође одбацила наводе да УН игноришу кршења од стране Русије, наводећи: „Наш рад укључује праћење стања људских права широм Украјине, укључујући, наравно, окупиране територије [...] У нашим недавним публикацијама документовали смо озбиљна кршења људских права која су починиле руске окупаторске власти. Ова кршења обухватају многа права, укључујући слободу вероисповести и вероисповести.
Међутим, најупечатљивија тачка у изјави представнице УН била је њена тврдња да „међународни стандарди постављају висок праг захтева за наметање ограничења слободе вероисповести“ и да „национална безбедност није дозвољена основа за ограничавање слободе вероисповести према међународном и европском праву. Праву на слободу вероисповести даје се највећи приоритет у односу на друга права.” Одговор на ову изјаву била је још једна рунда декларација да Украјина не намеће никаква ограничења верским слободама.
Обичне манипулације
Прогонитељи УПЦ, у одбрани свог закона о забрани Цркве, усвојили су једноставну, али манипулативну тактику: „Ми не забрањујемо УПЦ; забрањујемо РПЦ. Ако УПЦ није успела да нам докаже да није део РПЦ, онда је сама крива за своју забрану.
Цитат В. Јеленског: „Закон (о забрани УПЦ – прим.) не забрањује Украјинску православну цркву; он забрањује делатност РПЦ. [...] Не помиње се, наравно, Украјинска православна црква или било која друга верска организација која је забрањена у Украјини.“
Али ту је проблем – УПЦ не може да докаже да не припада РПЦ јер је текст закона састављен на начин који то онемогућава. На пример, закон каже да ако Статут РОЦ тврди да је УПЦ део тога, онда то мора бити тачно. Ипак, чињеница да руски Устав тврди да су четири региона Украјине и Крим део Русије не наводи В. Јеленског и друге црквене прогонитеље да закључе да је то заиста тако. И ово је само једна од многих рупа у закону.
Време је да напустимо ове јефтине манипулације и признамо истину: закон Украјине „О заштити уставног поретка у сфери верских организација“ нема никакве везе са уставним поретком. Њена једина сврха је да забрани УПЦ и примора заједнице и манастире да се придруже ОЦУ коју фаворизује држава, узимајући са собом сву њихову имовину. Садашње украјинске власти чине све што могу да одрже пројекат ОЦУ, а закон о забрани УПЦ је само средство за постизање тог циља. Придружите се ОЦУ и одмах ћете се трансформисати из агента ФСБ-а, гласноговорника Кремља, сарадника и издајника у правог патриоту!
Још један пример манипулације
П. Кушч је рекао: „Тврдити да нови закон ограничава слободу вероисповести значи лагати и прикривати злочине које је починила Украјинска православна црква као руска милитаризована структура на окупираним територијама. Митрополит лугански је и привремени члан Светог синода за јесење заседање 2024-2025.
Да, могуће је да је поглавар привремено окупиране Луганске епархије члан Синода РПЦ. Да, могуће је да је неко свештенство пристало да сарађује са руским властима, а неко их може чак и подржати. Али етикетирати целу УПЦ као „руску милитаризовану структуру“ управо по овом основу критикују УН, друге организације за људска права и разумни људи: неприхватљиво је кажњавати читаву вишемилионску организацију за поступке појединих чланова.
Када је Русија окупирала Крим 2014. године, скоро читаво особље СБУ (украјинске службе безбедности) пребегло је непријатељу. Ипак, нико није означио СБУ као „руску милитаризовану структуру“, нити је ико тражио њену забрану.
Оштра лаж
Неколико пута је у говорима В. Јеленског и П. Кушча било наговештаја да епископи УПЦ не желе да напусте руководећа тела РПЦ и да не пишу релевантна саопштења ДЕСС-у. Јеленски је тврдио да ако му јерарси УПЦ напишу такве изјаве, неће бити притужби на њих.
П. Кушч је директно оптужио Митрополита Онуфрија, Предстојатеља УПЦ, да је члан Светог Синода РПЦ. Јеленски је отишао даље, тврдећи не само чланство, већ и високу позицију:
„На пример, владика Климент је поменуо да је представник УПЦ митрополит Онуфрије члан Светог синода Руске православне цркве. Заиста, по предању, Кијевски митрополит није само члан Синода РПЦ, већ је други по реду члан, после московског патријарха и претходи митрополиту Санкт Петербургу.
Ипак, Јеленски је добро свестан да је Његово Блаженство Митрополит Онуфрије 28. септембра 2022. године послао писмо ДЕСС-у у коме јасно каже да више није члан Синода РПЦ. Штавише, ово писмо је јавно доступно на сајту Државне службе за етнополитику.
У писму се налази следећа изјава: „Сада (након Сабора УПЦ у Феофанији 27. маја 2022. – Ред.) одлуке Сабора РПЦ више не служе као основа за деловање Архијерејског Сабора УПЦ. Кијевски митрополит је престао да буде члан Светог синода РПЦ. Предстојатеља УПЦ доживотно бира епископија УПЦ без даљег благослова. Поред тога, из Статута (УПЦ – прим. аут.) уклоњена је одредба о обележавању имена Патријарха московског и целе Русије током богослужења у црквама и манастирима УПЦ.
Шта још треба В. Јеленском и његовим псеудо-стручњацима?
Зашто шеф ДЕСС-а износи еклатантне неистине о томе да је митрополит Онуфрије остао члан московског синода?
Зашто В. Јеленски не помиње постојање овог писма? Архијереји УПЦ су дужни да доставе такве изјаве. Митрополит Онуфрије је то учинио – да ли је то променило однос украјинских власти према њему?
Време је да се призна истина: власти желе да униште УПЦ, а никакве изјаве и компромиси неће помоћи. Једини пут напред је непоколебљива вера и ослањање на Божију помоћ.
Веруј како хоћеш
В. Јеленски: „Овај закон не оптерећује савест верника јер оданост Московској патријаршији није део православне доктрине. Још једном, украјинска држава не захтева од Украјинске православне цркве, која је повезана са Московском патријаршијом, да изда своје православно учење, да промени свој литургијски календар или да се укључи у нови црквени календар.
Заиста, Јеленски замишља да УПЦ једноставно престане да постоји као институција. Верници, међутим, могу наставити своју веру приватно, придржавајући се свог календара, молећи се како желе и тако даље. Ипак, Црква Христова није секта присталица равноземља. Хришћанство постоји у Украјини хиљаду година. Представља огромну духовну културу, древне манастире и цркве, образовне установе, добротворне организације, болнице, библиотеке, сестринства милосрђа, склоништа за убоге и друго. Оно што Јеленски у суштини каже је: ми ћемо све ово забранити, конфисковати и уништити, али ви можете наставити да верујете како хоћете. У томе вас нико неће ограничавати.
Али „Бог у души“ није о Православљу. Наша вера је активна. „Вера без дела је мртва“ (Јаковљева 2:17). А та дела обухватају све оно што је нагомилано током миленијума, што власти сада настоје да приграбе.
Потпуни цинизам је избацивање људи из цркве коју су изградили сопственим тешко зарађеним новцем, забрана њиховог деловања као заједнице, а затим рећи: само напред, верујте и молите се како желите, имате свако право. Да, многе заједнице су сада принуђене да се окупљају на литургији по кућама, али и то је често забрањено. Они се суочавају са претњама насиљем, паљевином, па чак и убиством. Ова дела, наравно, не спроводе Јеленски или други владини званичници, већ разни националистички радикали и активисти који су подстакнути против хришћана лажима које пропагирају украјинске власти, медији и друштвене мреже.
Дилема свештенства УПЦ: ПКП или војска
На питање да ли ће изузеће од мобилизације за свештенство важити за свештенство УПЦ, Јеленски је заправо одговорио да неће. Наредбу којом се одређује ко се квалификује за свештенство издаће ДЕСС, на чијем је челу. Јеленски је већ изјавио да ће наредбом бити предвиђено да се свештенство које служи у организацијама „повезаним“ са РПЦ неће квалификовати.
„Очигледно, један критеријум ће бити одсуство припадности забрањеној верској организацији у Украјини. Други ће бити валидност назива, што значи да статут у смислу назива остаје на снази“, рекао је Јеленски.
Јеленски се већ одлучио о припадности. По његовом мишљењу, УПЦ је и даље део РПЦ. Критеријум у вези са именом односи се на закон који захтева од УПЦ да се преименује у РОЦ у Украјини – опет на основу тврдње РОЦ у њеном статуту да је УПЦ њен део. Дакле, нема шансе за УПЦ. Ово је још једна јака полуга коју власти надају да ће искористити да принуде што већи број свештенства да се придружи ПКП: придружите се ПКП и добијете изузеће; остати у УПЦ и суочити се са линијом фронта.
Цинизму доприноси и чињеница да свештенство УПЦ не може да служи као капелани. Ово ствара апсурдну ситуацију: њихово присуство у АФУ као капелана сматра се „претњом националној безбедности“, али је њихово присуство као војника (кршећи свештенички завет) сасвим прихватљиво. А ако бисмо веровали пропагандним наративима да су сви клирици УПЦ „агенти ФСБ у мантанама“, замислите колико би „агента“ Јеленски могао да подметне у АФУ!
Поступак за доношење закона о забрани
На питање да ли је ДЕСС почео да издаје директиве верским заједницама у складу са законом о забрани УПЦ, В. Јеленски је одговорио да то још није почело. Он је објаснио које регулаторне акте Кабинет министара мора усвојити да би се то наставило.
В. Јеленски: „Прва је процедура издавања директива, друга је процедура давања дозволе за односе са забрањеном верском организацијом, а трећа се тиче идеологије ’руског света’.
Једна од најконтроверзнијих одредби закона о забрани УПЦ је да би ова забрана могла бити изазвана ширењем идеологије „руског света“. Под ову дефиницију би могло да потпада скоро све – иконе Богородице „руског” порекла, цркве назване по руским светитељима и друго. В. Јеленски је покушао да разјасни сумње, наводећи да се ништа од тога неће догодити.
В. Јеленски: „Као што се можда сећате, било је много спекулација о одредби у закону која дозвољава ДЕСС-у да поднесе петицију судовима за обуставу делатности верске организације ако више пута шири идеологију 'руског света'. [...] На пример, неки су се питали да ли именовање капеле или цркве по Александру Невском представља пропаганду „руског света“ јер би се Александар Невски могао сматрати симболом те идеологије“.
Из тона опаски Јеленског изгледало је да нико неће бити забрањен из таквих разлога. Одговорност би настајала само у случајевима када „пропаганда ’руског света’ промовише идеје подривања украјинске државности, културе или идентитета, позива на промене територијалног интегритета Украјине и тако даље“.
Ево, В. Јеленски туче около. Прво, може се подсетити да је прогон Цркве од стране власти почео невином духовном химном „Богородице, Мати Светлости, Љубави и Доброте“, која је садржала речи „Мајка Рус се буди“. Ове речи нису имале импликације подривања украјинске државности, културе или идентитета. Међутим, након скандала око ове химне која се певала у Кијево-Печерској лаври крајем 2022. године, СБУ је покренула широку кампању рација и испитивања у манастирима и епархијским управама УПЦ. Овај инцидент је такође подстакао састанак Савета за националну безбедност и одбрану и декрет председника Зеленског којим се покреће репресивна кампања против УПЦ. Дакле, чак и химна може довести до забране.
Поред тога, закон о забрани УПЦ претпоставља да свако, чак и без знања свештенства или јерархије, може ширити „Руски свет“. Ово олакшава постављање провокатора у цркву или манастир да снима изјаве камером које су у складу са ДЕСС-овим унапред одређеним наративом.
Приступ храму УПЦ
Друга манипулативна тврдња је да УПЦ није забрањена, и да у њене цркве може ући свако. В. Јеленски је поменуо америчког новинара Такера Карлсона, који је једном рекао да председник Зеленски прогони Цркву. Према Јеленском, ова изјава нема никакве везе са стварношћу. У прилог својој тврдњи навео је: „Ако сада напустимо ову зграду, лако можемо ући у Украјинску православну цркву под јурисдикцијом Московске патријаршије“.
То су лепе речи, али очигледно нису истините. Јеленски је изгледа заборавио да ниједан верник није пуштен у Кијевско-печерску лавру или њене пећине од 10. августа 2023. Власти су забраниле приступ. Не може се посетити ни Десетински манастир у Кијеву или цркву Светог Владимира у Лавову јер су их власти срушиле булдожерима. Стотине цркава широм Украјине остају неприступачне: незаконито заплењене, закључане јер тамо нико не иде. Шта је са свим овим? Да ли и то „нема никакве везе са стварношћу“?
Овде је, иначе, П. Кушч у свом говору на конференцији за новинаре поменуо уништавање цркава ОЦУ на Криму: „Сигурно се сећате догађаја из маја 2023. године, када је срушена катедрала у Симферопољу, а рушење цркве у Јевпаторији на Дан независности Украјине 2024. године било је ванцинистички чин.
Зашто ћути о црквама које су уништиле украјинске власти? Зашто и ове радње не назива „делима вандализма“?
Закључци
Ова конференција за штампу била је далеко од објективне оцене ситуације око УПЦ. Уместо тога, послужио је као додатни доказ о лошим намерама украјинских власти према УПЦ, можда чак и као материјал за будуће правне поступке, који ће сматрати одговорним за данашња кршења људских права у Украјини.
