Др Ћирић: Покушаји прекрајања историје угрожавају српску баштину на КиМ
Историчар уметности др Јасмина Ћирић истиче да материјални остаци потврђују да је црква Светог архангела Михаила у Ракитници српски храм из 14. века.
Покушаји присвајања цркве Светог архангела Михаила у Ракитници код Подујева представљају још један пример настојања да се измени историјски идентитет српских светиња на Косову и Метохији. На то упозорава историчар уметности др Јасмина Ћирић у разговору за РТС, истичући да археолошки и архитектонски остаци недвосмислено сведоче о српском пореклу овог храма.
Повод за нове полемике су активности самозваног архиепископа Николе Џуфке, који годинама организује „обреде“ у овој светињи и представља је као део наводног албанског манастирског комплекса. Према оцени др Ћирић, такви покушаји немају утемељење у историјским чињеницама. Она наглашава да храм припада другој половини XIV века и да својим архитектонским одликама јасно припада моравској градитељској традицији из времена светог кнеза Лазара. О томе, како истиче, сведоче сачувани делови грађевине, темељи и препознатљиви декоративни елементи на фасади.
Као додатни доказ континуитета српског присуства, др Ћирић указује на топониме широм Косова и Метохије, који су, како наводи, настали у српском средњем веку. Подсећа и на сведочења да су мештани албанске националности до 1999. храм у Ракитници називали Лазаревом црквом, чувајући предање да је после Косовског боја ту почивало тело светог кнеза Лазара. По њеном мишљењу, таква предања, заједно с материјалним остацима, представљају важан део историјског континуитета који се не може занемарити.
Осврћући се на тврдње Николе Џуфке да је наводно доказао албанско порекло овог храма, др Ћирић истиче да га не признаје ниједна канонска Православна Црква, укључујући и Албанску Православну Цркву. Она сматра да се кроз (присилно) присвајање сакралних објеката покушава изградња новог историјског наратива, који отворено траје и забележен је још у 19. веку. Временом, тај наратив, каже др Ћирић, требало би да послужи као основ за стварање паралелног верског и културног идентитета, без упоришта у историјским изворима и канонском поретку Српске Православне Цркве. Она истиче да је много лакше за такво "доказивање" користити мање цркве и сакралне објекте, који нису толико познати.
Посебну забринутост, како наводи, изазива изостанак реакција међународних институција - нарочито Унеска. Подсећа да су поједине српске светиње на Косову и Метохији под заштитом Унеска као светска културна баштина, али да се, упркос томе, настављају покушаји њиховог представљања као дела другог културног наслеђа, ком не припадају. Према њеним речима, такви процеси не односе се само на најпознатије манастире, већ и на мање храмове, који су због слабије заштите изложени већем ризику од злоупотреба.
Говорећи о очувању српске духовне баштине, др Ћирић наглашава да је неопходно наставити систематско научно документовање свих сакралних објеката на Косову и Метохији. Она истиче да су многе мање цркве некадашњи метоси великих манастира, што представља важан историјски и канонски доказ њихове припадности Српској Православној Цркви. Додаје да су за њихово очување неопходни истрајан рад стручних институција, присуство Цркве на терену и активније укључивање међународних организација у заштиту културног наслеђа.
СПН је раније писао да је Епархија рашко-призренска издала још једно саопштење о Џуфкиним провокацијама, обманама и покушајима фалсификовања историје.
