Украјина: УПЦ одсуствује са списка „критично важних“ верских организација
У Украјини објављен списак „критично важних“ верских организација. УПЦ одсуствује са списка, а на њему су и угашена УАПЦ и паганске заједнице.
Украјинска Државна служба за етнополитику и слободу савести објавила је 8. септембра 2026. ажуриран списак верских организација које су проглашене „критично важнима“. Документ обухвата 11.220 правних лица из 23 области и Кијева, али на списку нема ни једне структуре која припада канонској Украјинској Православној Цркви.
Уврштавање на листу омогућава организацијама да своје запослене ослободе од мобилизације, што укључује и свештенослужитеље.
Нови списак има 856 страница и за око 3.500 ставки је обимнији од прве верзије објављене у јуну 2025. И овај пут, УПЦ је остала без статуса „критично важних“ заједница, без обзира на то што је најбројнија по броју верника: на списку нема ниједне парохије Украјинске Православне Цркве.
Највећи број уписаних организација припада Православној Цркви Украјине (ПЦУ), која је заступљена са више од 3.500 структура. Украјински гркокатолици имају око 2.300 организација на списку, док је Римокатоличка Црква заступљена са 648.
Посебну пажњу привлачи податак да се на списку налази 61 организација Украјинске Аутокефалне Православне Цркве, иако је та јурисдикција престала да постоји у децембру 2018, када је објављено њено укључивање у ПЦУ. Највише таквих организација, њих 36, регистровано је у Иванофранковској области.
Поред парохија, статус који омогућава ослобађање запослених од мобилизације добили су и мушки манастир Светог Михајла Иванофранковске епархије (непостојеће) УАПЦ и конзисторија Черкаске и Кировоградске епархије УАПЦ. На списку се налазе и 184 организације које су означене као структуре Украјинске Православне Цркве Кијевске патријаршије.
Међу организацијама које су добиле статус „критично важних“ налази се и 19 паганских заједница. Међу њима су организације повезане са РУНвером, као и заједнице које припадају покрету „Родно огњиште изворне православне вере“. На списку су и друге заједнице украјинских родновера.
У документу се налазе и организације повезане с Руском Православном Заграничном Црквом, међу којима су епархијска управа Одеске епархије РПЦЗ, духовна семинарија и два манастира. Уврштено је и седам старообредничких заједница, од којих су неке повезане са Руском Православном Старообредничком Црквом, чије је средиште у Москви.
Кијево-печерска лавра је у списку наведена као „мушки манастир Украјинске Православне Цркве (Православне Цркве Украјине)“.
Према наводима СПЖ, тако је могућност ослобађања свештенства од мобилизације омогућена и организацијама које су формално још уписане у регистре, иако је њихова јурисдикција престала да постоји, као и појединим паганским заједницама. Истовремено, ниједна парохија УПЦ није уврштена у ажурирани списак.
Начелник Државне службе за етнополитику и слободу савести Виктор Јеленски раније је, говорећи о могућности резервисања архијереја УПЦ, изјавио да они нису обухваћени таквом мером. Према његовим речима, свештеник који буде упућен на фронт губи могућност обављања свештеничке службе, док обраћања страних верских центара, како је навео, не утичу на став украјинских власти.
СПН је раније писао о светогрђу у Кијево-печерској лаври у којој је значајну улогу одиграо Виктор Јеленски.
