После прогона Срба пре 33 године, у Дивоселу створена дивља депонија
Три деценије после страдања српских села под Велебитом, пусто Дивосело суочено је и с последицама илегалног одлагања опасног отпада.
Тридесет три године навршиле су се од напада хрватске војске на српска села Дивосело, Читлук и Почитељ, која су се налазила под заштитом УН-а. Током напада села су систематски уништавана, а, према подацима „Веритаса“, страдало је 87 Срба, међу којима 35 цивила.
За злочине почињене током напада изречене су, како се наводи, симболичне казне, док за смрт жена које су страдале у запаљеним кућама нико није одговарао. Последице су се временом одразиле и на демографску слику овог краја.
На подручју Дивосела, Читлука и Почитеља пре рата живело је 780 становника. Данас у Дивоселу нема становника, у Почитељу живе две старице, док Читлук има свега десет становника.
Пустош настала после ратних страдања и исељавања, међутим, добила је и нову, еколошку димензију. Према наводима „Веритаса“, управо је празан простор Дивосела искоришћен за илегално одлагање великих количина опасног отпада.
Недавна открића УСКОК-а и резултати вештачења Института за воде, како се наводи, потврдили су постојање дивљег одлагалишта с десетинама хиљада тона опасног отпада на катастарским парцелама у Дивоселу.
Посебну забринутост представљају наводи о загађењу подземних вода на овом крашком подручју, које гравитирају ка реци Лика. У узорцима су, према наведеним налазима, утврђени микропластика, тефлон и ПФАС хемикалије, познате као „вечне хемикалије“.
Тако је простор који је пре више од три деценије остао без већег дела свог српског становништва данас суочен и с последицама одлагања опасног отпада. У „Веритасу“ сматрају да тај случај представља наставак дуготрајног уништавања овог краја, овога пута с озбиљним последицама по животну средину.
Ова организација указује да санација загађеног подручја Дивосела није само питање заштите животне средине, већ и одговорности према жртвама и простору на којем су генерације живеле.
Због тога „Веритас“ позива јавност, еколошка удружења и међународне институције да обрате пажњу на стање у Дивоселу и да се приступи решавању проблема опасног отпада и санацији загађеног земљишта.
СПН је раније писао о годишњици страдања Срба у Гређанима и Човцу.
