Слика круга светог Доротеја: Како се човек приближава Богу и ближњем
Патријарх Порфирије подсетио је на поуку светог аве Доротеја да приближавање Богу истовремено значи и приближавање једних људи другима.
Једну од најупечатљивијих слика о истинском јединству у беседи у Бањалуци 14. септембра 2026, патријарх српски Порфирије пренео је из учења светог аве Доротеја, православног подвижника из 6. века.
Говорећи о односу човека према Богу и ближњима, патријарх је подсетио на слику кружнице у чијем се центру налази Бог, док су људи распоређени на њеном ободу:
„Замислите свет као једну кружницу и замислите да је центар те кружнице Бог, а на ободу тог круга налазимо се ми, људи. И свако од нас градећи јединство са Богом, приближавајући се јединству са Богом, приближава се и један другоме“,
рекао је Патријарх, преносећи речи Светог Доротеја.
У тој једноставној слици, Порфирије је показао суштину хришћанског разумевања јединства. Људи нису повезани истинском и непролазном заједницом само зато што деле одређену припадност или се налазе у истој заједници. Њихово приближавање једних другима почиње од приближавања Богу.
Што је човек ближи центру, односно Богу, мања је и његова удаљеност од других људи. Такав пут, према овој духовној слици, не води човека у изолацију, већ управо супротно – ка дубљој заједници с ближњима.
Патријарх је ову поуку повезао с питањем српског јединства, нагласивши да оно не може бити потпуно и непролазно ако остане само на декларативном нивоу:
„Дакле, браћо и сестре, духовна децо, знамо да не можемо бити једно, да не можемо живети у истинском и непролазном јединству ако не живимо вером светосавском, вером светог кнеза Лазара, ако не живимо вером Православне Цркве, ако не живимо Христом, али не само декларативно и на речима.“
То, како је објаснио, подразумева да се вредности Јеванђеља не задржавају само у храму или у речима које човек изговара, већ да постану део свакодневног живота.
„Ако не унесемо вредности Јеванђеља у своју свакодневицу, не можемо очекивати благослов Божји“,
поручио је Порфирије.
У том контексту Патријарх је издвојио и поздрав „Помаже Бог!“, нагласивши да он није само уобичајена формула приликом сусрета:
„Тај поздрав јесте исповедање вере светосавске, тај поздрав јесте призивање имена Божјег да Он буде везивно ткиво међу нама, јер то је једино ткиво које не пропада.“
Порука о јединству тако постаје конкретна: она се не тиче само великих речи и свечаних окупљања, већ начина на који човек сваког дана мисли, говори и односи се према другима.
Зато је патријарх позвао да православна вера прожме целокупан живот – и мисао, и реч, и дело. Само тако, како је нагласио, могу се испунити Христов завет и завет предака.
У истој логици, човек који се приближава Христу не удаљава се од других, већ постаје способнији да гради заједницу. Приближавање Богу и приближавање ближњима зато нису два одвојена пута, већ један исти духовни пут.
СПН је писао о томе да је патријарх искључио могућност љубави према Богу, уколико се с презиром односимо према ближњима.
