Патријарх Порфирије: Како можемо волети Бога, а презрети брата свога?
Патријарх Порфирије поручио је да истинска љубав према ближњем није могућа без вере у Христа и заједнице с Њим.
Говорећи о темељима истинског јединства централној прослави Дана српског јединства, слободе и националне заставе у Бањалуци, Патријарх српски Порфирије посебно се задржао на Христовој заповести о љубави према Богу и ближњем, указујући да се ове две заповести не могу раздвојити.
Према његовим речима, Христос је најпре заповедио човеку да воли Бога целим својим бићем, умом, срцем и душом, а затим да воли ближњег као самога себе. Управо тај поредак, како је објаснио, показује да је истинска љубав према другом човеку могућа само онда када је човек најпре повезан са Христом.
„И није чудо што је најпре дао упутство Господ да верујемо у Њега и да волимо Њега, а да онда волимо и своје ближње, јер је тиме показао да није могуће волети ближњег – брата, сестру, мајку, оца – заувек и на прави начин, у правом, аутентичном, духовном смислу уколико пре тога нисмо везани за Христа, уколико не верујемо у Њега, уколико не волимо Њега и уколико нисмо једно са Њим“,
рекао је патријарх. Он је нагласио да заједница с Богом непосредно утиче на однос човека према људима који су му дати као ближњи.
„Јер кад си једно са Богом, кад си једно са Христом, кад Њега волиш, није могуће да не волиш свога ближњег, конкретног, онога кога ти је Бог дао, онога који је поред тебе.“
Уследило је питање које је патријарх поставио као суштински испит хришћанског односа према другом човеку:
„Јер како можеш волети Бога, а да презреш, одбацујеш и мрзиш брата свога, да га не разумеш, да ниси спреман да му опростиш, да тражиш опроштај од њега, да га загрлиш, без обзира што је другачији, што је различит?“
Управо прихватање различитости, према његовим речима, не представља супротност јединству. Напротив, сваки човек има своје посебне и непоновљиве дарове, а заједница с Христом омогућава да те дарове не користи против другога, већ у корист ближњих:
„А јединство нашег народа одувек је то и значило. Свако је посебан и непоновљив. Рекли бисмо, различит и другачији, тј. свако има посебне дарове. Међутим, будући да је једно са Христом, онда постаје и једно са својим ближњима. Дарује себе својим ближњима кроз те дарове.“
Патријарх је подсетио да су управо ову духовну логику познавали и сведочили велики светитељи српског народа. Такво схватање јединства, нагласио је патријарх, подразумева да човек не губи своју посебност када постаје део заједнице. Напротив, његови дарови добијају пуни смисао када су усмерени ка ближњима.
Зато се, према поруци патријарха, јединство не може свести на истоветност. Оно се остварује тако што различити људи, с различитим даровима и особеностима, остају повезани у Христу и спремни да једни другима пруже љубав, разумевање, опроштај и помоћ. Такво јединство истовремено је и духовно и животно: оно почиње од односа човека с Богом, а потврђује се у односу према конкретном човеку који му је ближњи.
СПН је раније писао да је патријарх у Бањалуци говорио о значају и корену нашег јединства.
