Патријарх у Бањалуци: Јединство нашег народа има корен у православној вери
Патријарх Порфирије поручио је у Бањалуци да српско јединство почива на православној вери, Цркви и Јеванђељу Христовом.
Патријарх српски Порфирије поручио је на централној прослави Дана српског јединства, слободе и националне заставе 14. септембра 2026. у Бањалуци да јединство српског народа није засновано само на пролазним људским вредностима, већ има дубок и чврст темељ у православној вери, Православној Цркви и Јеванђељу Христовом.
На почетку беседе, патријарх је истакао да Републику Српску лично доживљава као свој дом и да сваки долазак у њу доживљава као велики благослов.
„Републику Српску лично доживљавам као свој дом. Зато се радујем и осећам велики благослов кад год дођем овде, кад дођем у своју прађедовину, своју ђедовину, своју очевину, у место свога порекла, у место којем припадам“,
рекао је он.
Говорећи о значењу јединства, патријарх је подсетио да постоје различити облици заједништва – економски, социјални, психолошки, биолошки, религијски и национални. Међутим, како је нагласио, многа од њих имају ограничен рок трајања, док се поједина удруживања временом чак претварају у своју супротност.
Разлог за то, према његовим речима, лежи у чињеници да јединство које почива искључиво на људским, антрополошким вредностима, без обзира на њихову значајну улогу, не може бити потпуно постојано.
За разлику од таквих облика заједништва, српски народ, истакао је Патријарх, има дијахроно јединство – јединство које траје кроз време.
„Али ево, хвала Богу, наш народ има дијахроно јединство. Наш народ је постојан, без обзира на силне Сциле и Харибде кроз које је пролазио, без обзира на многе недаће, олује и буре које су га тукле и биле кроз историју.“
Предстојатељ је додао и да српски народ није само опстајао упркос историјским искушењима, већ је кроз њих стварао и остављао духовне плодове по којима је препознатљив.
„Био је, дакле, увек креативан и ево, хвала Богу, до наших дана, сигуран сам до краја историје и века, не само да ће се сачувати, него ће дисати пуним плућима“,
поручио је он.
Објашњавајући шта чини темељ тог трајања, Патријарх је посебно издвојио православну веру и Православну Цркву. Тај темељ, како је рекао, поставио је свети Сава, а кроз историју су га потврђивали свети кнез Лазар, свети мученици и преподобни из српског народа.
„То јединство има свој корен који се зове православна вера, Православна Црква, Јеванђеље Христово. Тај корен, тај темељ је вечан. Он је без почетка и без краја. Само његово присуство нас чини да већ овде и сад будемо учесници вечности“,
рекао је патријарх.
Он је указао и на значај Христове речи која је, како је навео, кроз векове обликовала српски народ и постала његов духовни идентитет. Управо зато, хришћанске заповести не треба разумети као забране, већ као смернице за живот.
Патријарх је посебно издвојио Христову двоједину заповест о љубави – љубави према Богу и љубави према ближњем. Према његовим речима, та заповест показује да се истинска и трајна љубав према другом човеку не може одвојити од заједнице са Христом. У том контексту поменуо је светог Саву, светог кнеза Лазара, светог Василија Острошког, светог Петра Цетињског, светог владику Николаја и светог аву Јустина као личности које су познавале и сведочиле тај пут.
Порфирије је нагласио да су управо они српски народ поставили на стазу на којој се јединство не гради само људским договором, већ заједницом с Христом.
На крају овог дела беседе, патријарх је поручио да православна вера није само део националног наслеђа који треба чувати, већ живи темељ на којем треба градити и садашњост и будућност.
СПН је писао да је у Модричи прослављен јубилеј храма Успења Пресвете Богородице.
