У Острогу служен помен Митрополиту Данилу (Дајковићу)
Помен блаженопочившем Митрополиту Данилу (Дајковићу) служио је владика Пајсије.
Епископ диоклијски Пајсије је 14. септембра 2026. на празник Начала индикта – Црквене нове године, у Цркви Свете Тројице у Доњем манастиру Острог, служио Свету архијерејску литургију и помен блаженопочившем Митрополиту Данилу (Дајковићу), чији земни остаци почивају у малој пећини поред цркве. Саслуживали су архимандрит Сергије, острошки игуман, са сабраћом јеромонасима Николајем и Нектаријем, протојерејом-ставрофором Радомиром Никчевићем и јерођаконом Теофаном, сабратом Цетињског манастира.
Током Свете службе Божије, одслужен је и молебан за почетак Црквене нове године.
„Нека буде срећан почетак нове Црквене године. Ми смо у овом молебну, који смо у току ове свете службе служили, благодарили Богу за сва она добра Његова која нам је дао у минулој години, и просили и благослов и доброту Његову и за ове дане и године које предстоје пред нама. Такође, ми смо се данас окупили и одслужили помен блаженог спомена нашем Митрополиту Данилу (Дајковићу). Ове године навршава се 33 године од његовог престављења – ми и даље овде, на земљи, меримо време и бројимо године, а он је започео вечност, тамо где се време више не мери. И када говоримо о Митрополиту Данилу, долазе ми на на ум речи нашег Владике Николаја који каже да је Бог правду оставио ненаоружану и незаштићену“, беседио је Епископ диоклијски.
Појаснио је да Владика Николај не мисли на ову правду коју дају наши земаљски судови и коју деле земаљске судије, већ мисли на ону правду Божију која је увек непогрешива, и која са овим што ми овде на земљи називамо правдом, нема скоро никакве сличности.
„А да је правда незаштићена на земљи, то сви можемо видети, јер врло често се правда Божија нарушава и не поштује. Тако је нарочито било у времену Митрополита Данила, када је он и свештенство његово и сав верни народ, не само Црне Горе него и свих ових ширих области, трпео многе неправде. Када је комунистички режим и рушио, и одузимао, и отимао, и прогонио, и много чега другог радио. А они су сви заједно, како се каже у оној епској песми, били кадри и стићи и утећи, а посебно на страшном месту постојати. Заиста је то било и страшно време и Црна Гора је била тада страшно место на коме је требало постојати. И Митрополит Данило је свакако пример тога како се сведочи вера, како се чува, како Његош каже, прађедовски аманет.“
Потом је објаснио да је Бог оставио правду ненаоружану, због тога јер се тек тада пројави наша вера у Бога.
„Када видимо да нема правде на земљи, а ослонимо се на Његову правду, ослонимо се на Њега да Он узврати и освети, онда се ту показује и вера човекова и нада човекова. И његово поуздање у Бога као творца нашег који нас не оставља, можда привремено овде буде нарушена на земљи правда, али свакако да то не траје вечно, него врло кратко. И зато ми сву наду своју полажемо на Бога. И онда кад видимо да се многе неправде чине, не тражимо оружје да ми то решимо, него Бога молимо да он то реши и да Његова реч буде у свему последња, као што јесте. Нека буде вечан и блажен спомен нашем Митрополиту Данилу (Дајковићу), а свима нама да Бог подари здравље и спасење“, поручио је Владика.
Раније је СПН писао како је архијереј СПЦ служио помен на гробу Милеве Марић Ајнштајн.
