Три и по деценије од злочина у Гређанима и Човцу, жртве чекају правду
У ноћи 5/6. септембра 1991. хрватски „Тигрови“ напали су Гређане. Страдали су Срби, за злочин до данас нико није одговарао, а за те злочине Хрватска оптужује „четнике“.
У ноћи између 5. и 6. септембра 1991. припадници хрватске паравојне формације „Тигрови“ упали су у српско село Гређани код Окучана у западној Славонији. Према сведочењима, у нападу су убијени српски цивили и припадници Територијалне одбране, док се део мештана који су одведени те ноћи и данас води као нестали.
Хрватске паравојне снаге ушле су у Гређане и суседни Човац након повлачења бивше Југословенске народне армије на почетне положаје код канала Струг. Група „Тигрови“ је око 22 часа из правца Млаке и Нове Вароши ушла у Гређане и разоружала сеоску стражу, након чега је уследио напад на српско становништво.
Један од очевидаца догађаја касније је у два наврата дао писане изјаве представницима Хашког трибунала, у нади да ће одговорни бити изведени пред лице правде. Те ноћи у непознатом правцу одведен је и његов отац Рајко, чија судбина до данас није расветљена.
Сведок је из те ноћи, како је навео, памтио рафалну паљбу, запомагање и јауке рањених. Наредног дана, према његовом сведочењу, мештани су затекли тела убијених стараца и жена. Наводи се да су међу страдалима били Симо Зјалић, Милка и Рада Гаћеша, Драгица Чалић, Љубица Зјалић, Остоја Миладиновић, Милан Кесер, Рајко Гљивица, Рајко Савић и други мештани, укључујући и становнике Човца.
Преживели су потом збрињавали рањене и сахрањивали мртве. У близини сеоских њива пронађена је и побијена стока. Иза напада остале су изрешетане куће и прозори, разваљена врата и разбацане ствари. На појединим фасадама биле су исписане ознаке јединице „Тигрови“, као и слово „У“ и поруке „Вратићемо се опет“.
Према истом сведочењу, један припадник Територијалне одбране био је мучен, а потом убијен. Његово тело бачено је на сеоско гробље и прекривено венцима. После пада западне Славоније 1995, током операције „Бљесак“, један припадник хрватских снага који је, према сведочењу, учествовао у нападу на Гређане јавио се родитељима убијеног територијалца. Наводно је тврдио да је лично убио њиховог сина и као доказ показао његова лична документа.
Према доступним наводима из достављеног материјала, за злочин у Гређанима до данас нико није одговарао ни пред хрватским судовима ни пред Хашким трибуналом. Додатну тежину случају даје чињеница да породице и даље трагају за појединим несталим члановима.
Према сведочењима, појединим српским повратничким породицама у Хрватској признат је статус цивилне жртве рата за њихове убијене чланове, али уз образложење да су страдали од „четника“, а не од хрватских паравојних формација или припадника хрватских оружаних снага.
Сећање на страдање Срба у овом делу западне Славоније додатно је било обележено сећањем на злочине из Другог светског рата, када су усташке јединице убијале цивиле и одводиле их у логоре смрти. Страх да би се историја могла поновити остао је дубоко присутан међу старијим мештанима овог краја.
Спомен-плоча за 18 страдалих
У знак сећања на српске жртве из Гређана, пакрачко-славонски епископ Јован освештао је 27. октобра 2013. у овом селу спомен-плочу посвећену 18 мештана који су страдали од 1991. до 1995. Плоча је постављена у старом делу цркве Свете Петке.
На спомен-плочи исписана су имена Драгиње и Ђуре Чалића, Милке и Раде Гаћеше, Рајка Гљивице, Саве Јагличића, Милана и Синише Кесера, Рајка Савића, Обрада Ковачевића, Николе Кузмића, Илије Кужете, Игњатије Ружић, Остоје Миладиновића, Војислава Никшића, Јована Радјујковића, Симе и Љубице Зјалић.
Црква Свете Петке, подигнута 1752, порушена је током Другог светског рата. После рата започета је изградња новог храма, али није завршена.
И после више од три деценије, сећање на жртве Гређана остаје повезано с питањима на која породице још немају одговор: ко је одговоран за њихову смрт и где се налазе они који су током напада одведени, а чија судбина никада није расветљена.
СПН је раније писао о пљачки две џамије на Космету.
