Мирловић поље памти: пре 33 године некажњено убијено седморо Срба
Године 1993. у Мирловић пољу код Дрниша страдало је седморо српских цивила, а за њихову смрт до данас нико није правоснажно одговарао.
На дан 5. септембра навршило се 33 године од страдања седморо српских цивила у Мирловић пољу код Дрниша у данашњој Хрватској. Према подацима Документационо-информационог центра „Веритас“, у нападу 6. септембра 1993. страдало је пет жена и двојица мушкараца.
Према наводима „Веритаса“, припадници хрватских оружаних формација упали су у село које се у то време налазило под контролом власти Републике Српске Крајине. Током напада, мештани су покушавали да пронађу уточиште од гранатирања.
Марија Трзин, рођена 1928, и њена комшиница Љубица Трзин, рођена 1938, извеле су овце на испашу. Када је почело гранатирање, склониле су се у подрум једне куће. Према сведочењу које наводи „Веритас“, након куцања на вратима у подрум је убачена бомба. Љубица је страдала на лицу места, док је Марија тешко рањена и касније пребачена у книнску болницу.
Наредног јутра припадници цивилне заштите РСК, у пратњи припадника Цивилне полиције УН, пронашли су тела седморо страдалих. На згариштима кућа пронађена су тела Милана Бибића и његове супруге Василије, као и Љубице Трзин, док су тела још троје страдалих пронађена у близини сеоске локве.
Жртве су најпре сахрањене без обдукције, а око десет дана касније извршена је ексхумација и обављен судско-медицински преглед. Према подацима „Веритаса“, вештачење је обавио судски вештак Жељко Каран из Бањалуке, а у документацију су увид имали и представници Унпрофора.
„Веритас“ је у новембру 2011. Тужилаштву Србије за ратне злочине доставио расположиву документацију о случају, након чега је предмет уступљен хрватском тужилаштву. Према подацима ове организације, поступак се и даље води против непознатих починилаца.
Посебно је тешка чињеница да је село у којем је према попису из 1991. живело 188 становника српске националности данас без српских становника. Судбина Мирловић поља тако остаје и сведочанство о нестанку једног дела српског становништва с простора Далмације.
Тридесет три године после злочина, имена седморо страдалих и даље опомињу да жртве не смеју бити заборављене. За њихову смрт, међутим, до данас није донета правоснажна судска пресуда.
СПН је писао да је у Ријасету Исламске заједнице Србије изабран први муфтија из ромске заједнице.
