Археолози потврдили где је одржан Први васељенски сабор 325. године
Археолошка истраживања у турском Изнику (некада Никеји) донела су нове доказе који потврђују место одржавања Првог васељенског сабора 325. године.
Археолози који већ 11 година истражују локалитет у турском граду Изнику, некадашњој Никеји, саопштили су да су открили остатке храма у којем је, према њиховим налазима, 325. године одржан Први васељенски сабор. Пронађени темељи цркве Светог Неофита, како наводе истраживачи, у великој мери потврђују сведочанства црквеног историчара Јевсевија Кесаријског о месту на којем су се окупили епископи из читавог хришћанског света. О томе извештава Heritage Daily.
Према резултатима ископавања, касније подигнута Базилика Светих Отаца изграђена је непосредно изнад рушевина старијег храма, који је, како се претпоставља, страдао у снажном земљотресу 368. године. Археолози сматрају да су градитељи нову цркву подигли управо на месту првобитне светиње, а не на другој локацији, желећи да сачувају успомену на историјски сабор и његове учеснике.
Руководилац археолошких истраживања, професор Мустафа Шахин, изјавио је да архитектонске одлике откривеног објекта, као и остаци подних конструкција, одговарају описима које је у својим делима оставио Јевсевије Кесаријски. Према тим сведочанствима, Први васељенски сабор није одржан у монументалној царској грађевини, већ у релативно скромном храму, што се, како истичу истраживачи, поклапа са најновијим археолошким налазима.
Током последње сезоне ископавања, у којој су учествовали стручњаци с универзитета из Турске и Италије, откривени су и делови првобитног пода који се простиру изван темеља касније базилике. Управо тај налаз представља један од кључних доказа да је стари храм био основа на којој је касније подигнута већа црква, посвећена успомени на Свете Оце Првог васељенског сабора.
Поред архитектонских остатака, археолози су пронашли и више предмета из различитих историјских периода, међу којима су златни прстен и бронзани напрстак украшен мотивима палме и мача, који се доводе у везу с периодом владавине Омејада и Абасида. На том локалитету су и раније откривени новчићи из времена римских царева Валента и Валентинијана I, што је помогло у прецизнијем датирању изградње касније базилике.
Истраживачи истичу да откривени остаци представљају до сада најубедљивији археолошки доказ о месту одржавања Првог васељенског сабора, једног од најзначајнијих догађаја у историји хришћанства. Ископавања се настављају у централном делу храма, а очекује се да ће даља истраживања омогућити потпунију реконструкцију изгледа светиње у којој су 325. године донете одлуке које су трајно обележиле живот Цркве.
