Селаковић: Удари на српско наслеђе – културоцид као модел
Министар Селаковић подсетио је на уништавање српског културног наслеђа током 20. века и указао на модел културоцида који се наставља и данас.
Министар културе Никола Селаковић је, у оквиру тематског панела „Култура, наслеђе и криза“ Унесковог MONDIACULT-а 2025, нагласио да напад на културу често претходи већим злочинима.
„Први корак је уништавање културе, други корак – фалсификовање историје, а трећи корак – крађа културе жртве. После сва ова три корака имамо савршен злочин“, објаснио је министар.
Он је подсетио на два велика таласа уништења српског културног наслеђа у 20. веку. Током Другог светског рата, у оквиру Независне Државе Хрватске и дејстава немачких нациста уништено је на стотине хиљада књига, десетине хиљада рукописа и преко 1.300 владарских повеља српских краљева, царева и кнезова из средњег века. Непрекидно систематско уништавање обухватало је и православне цркве и манастире, где је страдало преко 85% вековне културне баштине.
Други талас десио се током распада и разарања Југославије деведесетих година, када су културни објекти и даље били мета напада, уништавања и пљачке. „Понекад је циљ потпуно уништење неке културе, јер се мисли да ће тако бити поразен и сам народ“, рекао је Селаковић.
Министар је истакао да баштина није само оно што наслеђујемо, већ и основ очувања идентитета и витални ресурс за отпорност у будућности. Свака изгубљена књига или рушен манастир представљају губитак за историју, културу и саму колективну свест народа.
СПН је писао о Музеју духовног и културног наслеђа Срба у Мостару (ФБиХ).
