У Мостару отворен музеј духовног и културног наслеђа Срба
Музеј је замишљен као чувар богате духовне и културне баштине Српске православне црквене општине Мостар.
Његово Високопреосвештенство митрополит захумско-херцеговачки и приморски Димитрије свечано је отворио Музеј Саборног храма Свете Тројице у Мостару 2. маја 2025. До окончања обнове храма Музеј ће бити привремено смештен у просторије Владичанског двора.
Музеј је замишљен као чувар богате духовне и културне баштине Српске православне црквене општине Мостар. Према пројекту обнове, трајно ће бити смештен у звонику Саборне цркве по завршетку радова.
Митрополит Димитрије је у свом обраћању нагласио значај духовног и културног наслеђа, али пре свега заједништва, као суштине хришћанског живота.
„С радошћу сведочимо како Владичански двор поново постаје прави владичански дом. Иницијатива за отварање музеја потекла је од наше заједнице, која је својим трудом учинила да овај простор оживи као место сусрета и духовног обогаћења – поручио је митрополит.
Међу присутнима су били и градоначелник Мостара Марио Кордић, начелник Билеће Миодраг Парежанин, председник Скупштине града Требиња Здравко Бутулија, као и представници конзулата Русије и Хрватске.
„У музејској поставци налази се око десет одсто онога што је некада красило Саборну цркву и храм Рођења Пресвете Богородице. Иако је велики део тога уништен или изгубљен, оно што је сачувано сада можемо да поделимо са јавношћу, док чекамо завршетак обнове Саборног храма“, рекао је старешина Саборног храма, свештеник Душко Којић.
Један од говорника био је и академик Миливоје Унковић, уметник и професор пореклом из Херцеговине. Он је истакао значај оваквих пројеката за очување националног и верског идентитета, уз похвале новим приступима музејској делатности:
„Овде се осећа генетска снага народа који изнова васкрсава свој идентитет. Овај музеј је пример синергије институција, попут Секретаријата за вере Републике Српске и Српске Православне Цркве. Управо је оваква сарадња донела успех и другим установама попут музеја у Житомислићу, Гомионици, Храсници и Бијељини.“
Посебна пажња посвећена је мостарским српским породицама Докић и Пешко, које су оставиле дубок траг у историји града, не само кроз добротворне прилоге за изградњу Саборне цркве и Владичанског двора, већ и кроз трајна завештања.
Саборна црква у Мостару, осим што представља главни храм Епархије захумско-херцеговачке, национални је споменик и духовни симбол српског народа у Херцеговини. Њена обнова, након уништења током рата, напредује, а отварање музеја представља нову етапу у процесу враћања њене пуне духовне и културне функције.
Музеј обухвата више од четрдесет икона различитих стилова, техника и порекла. Међу њима су радови српских, грчких, критских и руских мајстора, као и ходочасничке и венецијанске иконе у готичком стилу. Три иконе приписују се сликару Алексију Лазовићу, док су остале дела непознатих аутора, насталих у периоду од 15. до средине 19. века.
Велики допринос реализацији музеја дао је Народни музеј Републике Српске из Бањалуке, који је припремио поставку, а пројекат је финансијски подржао Секретаријат за вере РС.
