Врбичка црква: Задужбина кнеза Милоша која је дала име Аранђеловцу
На узвишењу изнад старог језгра Аранђеловца, окружена шумадијским пејзажом, налази се црква Светог арханђела Гаврила, позната међу мештанима као Врбичка црква. Та светиња није само место богослужења, већ и један од најзначајнијих сведока развоја града, чија је историја од самог почетка испреплетена с династијом Обреновић и именом које носи и данас.
Корени њене приче сежу у 1837, када је кнез Милош Обреновић наредио ушоравање шумадијског села Врбица. Само три године касније, 1840, насеље је прерасло у паланку Врбицу, која је временом израсла у значајно трговачко и занатско средиште овог дела Шумадије.
Током друге владавине, кнез Милош је 1859. донео одлуку да у варошици подигне храм посвећен Светом арханђелу Гаврилу. Истог дана када је одлука везана за храм добила свој историјски значај, 1. Августа 1859, Врбица је добила ново име – Аранђеловац. Назив је изведен управо из имена светитеља ком је храм посвећен, па су тако црква и град од самог настанка остали трајно повезани.
За избор Светог арханђела Гаврила везује се и једно локално предање. Оно каже да је кнез Милош је посветом храма арханђелу Гаврилу желео да покаже кајање због убиства вожда Карађорђа, који је страдао уочи дана кад се по старом календару обележава Сабор Светог арханђела Гаврила. То тумачење није могуће сматрати историјски потпуно доказаним, али је временом постало део приче о настанку цркве и њеној симболици.
Изградња храма започета је у мају 1860. на брду Поровац, изнад тадашњег центра варошице. Камен је довожен с оближње Кљештевице, док се као могући руководилац радова наводи неимар Настас Ђорђевић из Охрида.
Кнез Милош, међутим, није дочекао завршетак своје задужбине. Преминуо је у септембру 1860, након чега је бригу о наставку радова преузео његов син, кнез Михаило Обреновић. Храм је завршен почетком шездесетих година 19. века, а иконостас је постављен 1863.
По архитектури, Врбичка црква је једнобродна грађевина с три апсиде и звоником на западној страни. Подигнута је од опеке, док је спољашњост обложена правилно тесаним каменим блоковима, што јој даје препознатљив изглед.
Посебну уметничку вредност има иконостас у класицистичком стилу. Реч је о једном од првих самосталних радова сликара Николе Марковића, чије је решење било инспирисано иконостасом Саборне цркве у Београду.
Историја Врбичке цркве није била поштеђена ратних разарања и страдања. Током Првог светског рата храм је коришћен и као болница, док су после повлачења српске војске аустроугарски војници однели сва три звона и бројне богослужбене предмете.
Нова трагедија уследила је 1944, током Другог светског рата, кад је црквена канцеларија демолирана и потом запаљена. У пожару су нестали летопис и бројна драгоцена документа, па је део историје храма заувек изгубљен.
Упркос свим ратовима, разарањима и губицима, Врбичка црква је опстала. Данас има статус заштићеног споменика културе и представља један од најпрепознатљивијих историјских и духовних симбола Аранђеловца.
Њен значај превазилази архитектуру, камене блокове, звоник и вредни иконостас. У њеним зидовима сачувана је прича о стварању једног града, владавини Обреновића, ратовима који су потресали Шумадију и генерацијама људи које су, упркос тешким временима, настојале да сачувају своју веру и традицију.
Зато Врбичка црква није само један од споменика прошлости Аранђеловца. Она је део самог идентитета града и један од темеља његовог историјског памћења.
СПН је раније писао историји везаној за Стефана Лазаревића, светог Стефана Високог, српског деспота и сина светог кнеза Лазара Српског.
