Ексклузивно: Документ Фанара описује притисак током стварања ПЦУ
У хроници за патријарха Вартоломеја наводе се праћење делегације Константинопоља и притисак Петра Порошенка током „ујединитељског сабора“
Савез православних новинара Америке објавио је ексклузивни документ у ком су детаљно описани догађаји који су претходили „ујединитељском сабору“ ПЦУ 15. децембра 2018. године, као и сам ток сабора.
Аутор готово двадесет страница дуге „Хронике недеље сабора свештенства и мирјана у Кијеву“, како пише амерички СПН, јесте садашњи митрополит анкирски Григорије, који је 2018. године служио као патријаршијски ђакон на Фанару и помагао у секретарским пословима шефу константинопољске делегације, тада митрополиту галском, а данас халкидонском Емануилу.
Према метаподацима датотеке, документ је састављан од 28. децембра 2018. до 8. јануара 2019. године. На захтев СПН-а у Америци за коментар, митрополит анкирски Григорије није одговорио.
Патријарх – „гарант“ статута ПЦУ
Главни опонент представника Фанара за преговарачким столом био је портпарол УПЦ КП Јевстратије Зорја, кога аутор описује као човека „веома вештог у дипломатији“. Међутим, из „Хронике“ произлази да је у одлучујућем тренутку Зорја сам упао у постављену му замку.
Цео сат стране су се спориле око једне реченице из нацрта — да је гарант статута Васељенски патријарх. На крају је Зорја затражио да се објасни њено значење. Митрополит анкирски Григорије признаје да је то било управо питање које је „од самог почетка чекао“.
Добивши дозволу митрополита Емануила, представник Фанара је објаснио да се данас у новој структури налазе људи који поштују Фанар и патријарха као свог „добротвора“, али да сутра могу доћи „незахвални“ и пожелети да у статут унесу одредбе супротне Томосу.
„Ко ће у том случају бити гарант усклађености Статута са Томосом? Наравно, то треба да буде Патријарх“, изјавио је он.
Зорја је затим сам предложио да се та одредба детаљно унесе, што је и учињено. На крају је улога Константинопоља у статуту ПЦУ била утврђена још чвршће него у првобитном нацрту.
Пред крај састанка Зорја је то схватио, али је већ било касно.
„Захваљујући детаљизацији [формулација] је постала обавезујућа више него првобитна, али пошто сам ја сам затражио објашњење тог места и прихватио га пред свима, не желим да га поново мењам. Требало је да се задовољим првобитном“, цитира га аутор.
Митрополит анкирски Григорије не крије да су „уступци“ Фанара били тактички потез. Према његовим речима, они су само „још очигледније показали снагу“ патријарха Вартоломеја у односу на статут.
„Помоћу сличних практичних и делимично привидних ’уступака’ учвршћена је позиција Свете Христове Велике Цркве“, извештава он патријарха.
„Она подучава, а ви се учите“
Током паузе митрополит анкирски Григорије сусрео се са Јевстратијем Зорјом, који га је питао како види ситуацију. Одговор је, судећи према документу, био оштар.
„Ми овде нисмо дошли да преговарамо, нити да доводимо у питање права Мајке Цркве. Она подучава, а ви се учите. У овом случају ми не преговарамо као једнаки с једнакима“, изјавио је митрополит анкирски Григорије.
Према његовим речима, ако Филарет Денисенко буде инсистирао на „сулудим захтевима“, његове присталице ће „остати у расколу“.
„Ово је последња прилика за старца Филарета да постане херој. Ако је пропусти, завршиће живот као расколник“, рекао је представник Фанара, додајући да су представници Константинопоља у „положају добротвора“, а не оних којима је учињена услуга.
Званичници стали на страну Филарета
Истог дана, на састанку са Павленком и Јурашем, Јевстратије Зорја прочитао је нацрт саопштења према којем Филарет постаје председник Синода и „егзарх целе Украјине“, с правима поглавара — да сазива Синод, бира и смењује архијереје.
Митрополит Емануил одговорио је да би то био преседан у православној еклисиологији и да бисмо „постали предмет подсмеха у целом Православљу“.
Зорја је запретио да у том случају сабора неће бити.
„Парадокс је у томе што су представници државе, који су више пута уверавали да ће на крају убедити старца Филарета, у том тренутку ни мање ни више заузели став господина Јевстратија“, пише митрополит анкирски Григорије.
Према његовим речима, митрополит Емануил је остао сам и предложио да се најпре одржи сабор, а да се после њега поступи како буду сматрали потребним.
Ноћ у председничкој палати
Увече 13. децембра Порошенко је позвао митрополита Емануила код себе у 23 часа. Остали чланови делегације чекали су га „у неизрецивој стрепњи и на хладноћи“. Шеф делегације вратио се тек у два часа ујутру, потиштен.
„Нажалост, доживећемо неуспех. Од мене су захтевали да скинем чак и ручни сат — одбранио сам га тек запретивши да ћу отићи“, преноси аутор речи митрополита Емануила.
У кабинету су, осим Порошенка, били Филарет и руководилац специјалних служби.
„Током разговора, старац Филарет је био непопустљив и несаломив… Осим тога, имао је прећутну подршку председника“, цитира аутор митрополита Емануила.
Белешке на папиру и полицијска пратња
Схвативши да се „све у згради“ прислушкује, представници Фанара почели су да међусобно комуницирају ћутке, путем руком писаних белешки.
Пошто су увидели да је ситуација безизлазна, одлучили су да обавесте патријарха Вартоломеја да напуштају Кијев. Митрополит Емануил је до тог тренутка већ купио карте. Ујутру је делегација патријарху послала нацрт саопштења.
Сазнавши за планове о одласку, Павленко је „у ужасу“ о томе обавестио Порошенка. Емануил, који је већ спаковао пртљаг и позвао возила за аеродром, замољен је да сврати у председничку палату. Отприлике сат времена касније по остале чланове делегације дошла је полиција.
„Обукли су се сви у мантије и камилавке“ и одведени су у палату „уз јаку полицијску пратњу“.
На путу је архиепископ памфилијски Данило, који је и сам пореклом Украјинац, изразио протест онима који су их пратили због „насилног довођења“ и обавестио амбасаду САД о ономе што се дешава.
Митрополит адријанопољски Амфилохије је, са своје стране, ступио у контакт с Министарством спољних послова Грчке.
У палати су представници Фанара одведени у оперативну салу, а успут су им одузети мобилни телефони и извршен лични претрес.
У сали су се налазили Порошенко, Павленко и један од руководилаца специјалних служби. Тада је митрополит Емануил саопштио пратиоцима да су задржани и да им је забрањено да напусте земљу.
„Нећу продавати достојанство Патријаршије“
Након тога је уследио телефонски разговор Порошенка с патријархом Вартоломејем, који су, према речима аутора, чули сви присутни.
„Поштујем вас, уважавам вас, али нећу продавати достојанство Патријаршије никаквом Филарету. И ако нисте у стању да га обуздате, жао ми је, али моји људи морају да оду“, рекао је поглавар Фанара.
Након тога Порошенко је изјавио да, уколико сабор не буде одржан, „постоји могућност војне интервенције Русије, која ће видети нашу слабост“.
„Онда одмах исправите ситуацију“, одговорио је патријарх.
Порошенко је прочитао нацрт писма које је Филарет требало да потпише. У њему се поглавар УПЦ КП одрицао свих функција у новој структури, осим сталног чланства у Синоду.
Председник је лично отишао код Филарета, а потписани документ Павленко је донео мање од сат времена касније.
Међутим, праћење представника Фанара тиме се није завршило. Када су отишли у ресторан да разговарају о даљим корацима, „током читавог ’оброка’ око нас се кретало више од десет агената специјалних служби, који нису нарочито скривали своје присуство“, пише митрополит анкирски Григорије.
Затворити пут за повлачење
Увече 14. децембра митрополит анкирски Григорије захтевао је да се УПЦ КП и УАПЦ правно распусте још пре сабора, наводећи да у супротном митрополит Емануил неће преузети председавање.
Када је Зорја предложио да се то учини на сабору или после њега, представник Фанара је одбио.
Аутор документа патријарху отворено објашњава своју намеру:
„Ако би на Сабору нешто пошло наопако, њима би остао излаз — да се врате у претходно стање. Распуштањем би се тај пут за повлачење затворио и они би били везани.“
Митрополит анкирски Григорије је заједно са свештеником који говори грчки саставио текст којим су се као правна лица распуштале све структуре обе групе, „све до најмање парохије“.
„Не сумњајте да без ових докумената он неће сићи и бићете осрамоћени до краја света“, упозорио је он.
„Он само што није потписао“
Међутим, ујутру 15. децембра Филарет је одбио да потпише одлуку о распуштању УПЦ КП.
Да га убеде, отишли су Виктор Јушченко, председник парламента и Порошенко, али без успеха.
Аутор те сате описује кратким реченицама: „Жестока хладноћа. Снег. Почели су протести учесника који су чекали у Светој Софији. Драконске мере безбедности. Војска и полиција деловале су заједно“.
Око један сат поподне митрополит Емануил је изашао да процени ситуацију, а Порошенко је, према речима митрополита анкирског Григорија, „учинио молећив гест“, замоливши:
„Молим вас, немојте сада одлазити. Све је већ припремљено. Он само што није потписао.“
Убрзо је „задихани и у сузама“ Јевстратије предао шефу делегације документ с потписима, након чега је сабор почео.
Подсетимо, 15. децембра 2018. године на „ујединитељском сабору“ од две расколничке структуре — УПЦ КП и УАПЦ — створена је ПЦУ на челу с Епифанијем Думенком. Патријарх Вартоломеј уручио јој је Томос 5. јануара 2019.
Месец дана пре сабора Синод УПЦ прогласио је одлуке Фанара о Украјини канонски ништавним. Филарет Денисенко је убрзо након добијања Томоса напустио ПЦУ и обновио УПЦ КП, на чијем је челу остао до смрти 20. марта 2026. године.
О политичким притисцима у процесу признавања ПЦУ раније је писао и Савез православних новинара Србије.
