У Београду одржан дискусиони панел о Николи Тесли
У Дому омладине Београда одржан је дискусиони панел под називом „Никола Тесла: чињенице, интерпретације, контроверзе и непознанице“.
У организацији Одсека за дијалог у јавној сфери Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке, у Дому омладине Београда, пред многобројном публиком одржан је дискусиони панел „Никола Тесла: чињенице, интерпретације, контроверзе и непознанице“, приређен поводом 170 година од рођења Николе Тесле. Веома посећено вече окупило је публику заинтересовану да о једној од најзначајнијих личности у историји науке и технике чује нешто више од уобичајених и често понављаних представа.
Намера организатора била је да се о Тесли говори без идеализације и унапред створених представа и да се, колико је то могуће, јасно раздвоје документоване чињенице од интерпретација, претпоставки и легенди које су се током времена исплеле око његовог имена.
У разговору су учествовали презвитер др Оливер Суботић, управник Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке, проф. др Драган Новковић, са Академије техничко-уметничких струковних студија Београд, и Владимир Јеленковић, некадашњи директор Музеја Николе Тесле и врсни познавалац Теслиног живота и дела. Панел је модерирао презвитер др Александар Милојков, координатор Одсека за дијалог у јавној сфери МО АЕМ.
Изузетно садржајна, стручна и надахнута излагања учесника омогућила су да се Теслина личност сагледа из више међусобно повезаних перспектива — историјске, научно-техничке и духовне. Посебну вредност разговору дало је то што учесници нису настојали да понуде поједностављену и идеализовану слику великог проналазача, већ су аргументовано указивали на разлику између онога што је могуће поуздано документовати и бројних популарних представа које су временом постале део „теслијанске“ митологије.
У првом тематском кругу, „Тесла између историје, славе и контроверзи“, главни саговорник био је господин Владимир Јеленковић. Разматрана су нека од најпознатијих питања која већ деценијама прате Теслину биографију: због чега никада није добио Нобелову награду, шта се заиста може утврдити о његовом односу према Едисону и Марконију и колико је историјски утемељена чувена прича према којој је Тесла поцепао уговор са Џорџом Вестингхаусом и тиме се одрекао огромних тантијема.
Други тематски круг, „Тесла као научник, визионар и човек на граници могућег“, предводио је проф. др Драган Новковић. Његово изузетно занимљиво излагање омогућило је публици да неке од најсмелијих Теслиних замисли сагледа из перспективе савремене науке и технике. Посебна пажња посвећена је чувеном пројекту Ворденклиф и питању могућности бежичног преноса електричне енергије на велике удаљености, као и Теслиној идеји усмереног енергетског оружја, у јавности познатој под називом „зраци смрти“. Разговор је показао колико је важно разликовати Теслине несумњиво генијалне и визионарске увиде од идеја чија је практична остваривост била ограничена научним и техничким могућностима његовог времена — или самим физичким ограничењима.
Посебно интересовање публике изазвао је трећи тематски круг, „Теслин духовни лик, Свети Никола и проблем фалсификата Теслиних цитата“, у којем је главни саговорник био презвитер др Оливер Суботић. Полазећи од свог вишегодишњег истраживања Теслиног духовног и религијског лика, отац Оливер је указао на неопходност да се и овом аспекту Теслине личности приступа без идеализације, али и без занемаривања његовог породичног, православног и духовног наслеђа.
Нарочито упечатљив део разговора био је посвећен бројним фалсификованим и преправљеним цитатима, текстовима и фотографијама Николе Тесле, који се посредством интернета и друштвених мрежа шире огромном брзином и неретко прихватају као неспорне историјске чињенице. Представљени су начини на које се, ослањањем на примарне изворе, архивску грађу, преписку и прва издања, може проверити аутентичност Тесли приписаних речи и докумената.
Ова тема показала се посебно актуелном у времену у којем непроверена тврдња, непрестаним понављањем на интернету, веома лако може стећи привид „општепознате чињенице“. На ово питање се веома ефектно надовезао господин Јеленковић, који је говорио о савременим тенденцијама фалсификовања Теслиног националног идентитета.
У наставку је отворено и једно мање познато, али изузетно занимљиво питање — Теслин однос према Светом Николи. Указано је на сложеност и повремене противречности Теслиних религијских ставова, али и на трагове који упућују на то да је његов однос према Светом Николи представљао једну од ретких духовних константи током живота. Разговор о породичном наслеђу, имендану, сведочанствима из Теслиног живота и значају Светог Николе у тренуцима животних криза отворио је и шире питање колико нам сачувани извори уопште допуштају да проникнемо у Теслин интимни духовни свет.
Посебан квалитет панелу дала је концепција према којој је у сваком тематском кругу један од учесника био главни саговорник, док су друга двојица својим освртима, допунама и запажањима продубљивала започету тему. Тако се током вечери развио истински интердисциплинарни дијалог, у којем су се сусрели историја, наука и техника, философија и теологија.
Да је избор тема погодио интересовање савремене публике показала је и жива реакција присутних. Излагања учесника праћена су са великом пажњом, а по завршетку тематских кругова уследио је разговор са публиком кроз занимљива питања, чиме је панел прерастао у отворен и динамичан дијалог.
Велико интересовање публике и висок ниво излагања и дискусије показали су да Никола Тесла ни 170 година после рођења не престаје да подстиче нова питања и снажно привлачи пажњу јавности. Ово изузетно успело вече у Дому омладине Београда показало је и значај оваквог вида јавног дијалога, у којем се сложеним темама приступа истовремено стручно, отворено и разумљиво широј публици.
Панел тако није био само још једно подсећање на славног научника и проналазача, већ покушај да се иза Тесле као легенде што јасније препозна Тесла као реална историјска личност — генијални проналазач и визионар, али истовремено човек свога времена, сложене личности, необичних идеја и духовног наслеђа које и данас позива на озбиљно и одговорно истраживање.
Раније је СПН писао како је у Београду представљена књига „Завет и мегалополис“.
