Капела крагујевачког затвора прославила славу
Свечано је прослављена слава капеле у Казнено-поправном заводу у Крагујевцу.
На празник светих мученица Вере, Наде, Љубави и мајке им Софије, 30. септембра 2026. митрополит шумадијски Јован, служио је свету архијерејску литургију у капели Казнено-поправног завода у Крагујевцу, поводом храмовне славе.
Митрополиту су саслуживали: протојереј Немања Младеновић, протојереј Бранислав Матић и ђакон Дејан Јовановић.Чтецирали су др Марко Петровић и Марко Нешић. За певницом су појали протонамесник Иван Антонијевић и јереј Александар Ђорђевић.
Светом литургијском сабрању присуствовали су осим Управе Казнено-поправног завода и штићеници ове установе.
По прочитаном Јеванђељу по Луки, митрополит Јован се обратио присутнима.
"Кад има човек наду у Бога, ма шта да га снађе у животу, ма шта да учини у животу, ако не изгуби веру, он има наду да се нада. И свему има крај, па и болу има крај, браћо и сестре. А и веру и наду врхуни љубав — опет кажем ове три сестре — а љубав је, каже, свеза савршенства. А кад човек воли, за њега нема границе, јер ми када волимо некога, шта кажемо: „Па ја га волим да бих му и живот дао.” Пазите, видите колико је љубав велика. Е, ту љубав и такву љубав има Бог пред нама. И зато нас увек позива на ту љубав, да на љубав узвраћамо љубављу, а никако ономе што је супротно љубави, а то је мржња."
Владика је опоменуо присутне да иако се наљутимо на некога нипошто не смемо да мрзимо.
"Дакле, браћо и сестре, кажем: човек може да се наљути на човека, да се разгневи, али то је сасвим нешто друго од мржње. А мржња је опако зло. Човек који има мржњу у себи, њему мржња, што бисмо рекли, изопачи разум. Изопачи до те мере да човек, и када зло чини, он је убеђен да чини добро."
Митрополит још напомиње како волети значи жртвовати се за другога, а љубав никада не смемо свести на трговину.
"Волети значит жртвовати се за другога. И човек је, опет понављам, онолико велики колико се даје, а не да је велики само онај који узима, него колико се даје, браћо и сестре. А кад се дајемо ономе кога волимо, ми се дајемо целим својим бићем, без икакве задршке. Дајемо се јер га волимо, јер имамо љубав према њему, јер га волимо. Љубав је нешто што не смемо никад да сведемо на трговину, да тако кажем простим језиком — да тргујем са љубављу, па кажем: „Волећу овога, волећу онога зато што он воли мене.” Ако љубав тако дајемо, са очекивањем да нам се узврати, немамо користи од те љубави. И то не осећа ни онај који даје, нити онај који прихвата. Него се љубав даје да се ништа не тражи, а тек се онда све добије, браћо и сестре. Тек се добије!"
У наставку свете литургије присутни штићеници Казнено-поправног завода су се причестили, а потом је пререзан славски колач који је припремљен трудом Управе Казнено-поправног завода и духовника Завода протојереја Бранислава Матића. Пре славског ручка, молитву Оче наш отпевали су притвореници показавши своју љубав, труд и жртву према Богу и ближњима.
Раније је СПН писао како је у Београду представљена књига „Завет и мегалополис“.
