Др Раденковић: Српски језик заслужује службени статус у Црној Гори
Иако су у Црној Гори покренуте уставне промене ради европских интеграција, питање службеног статуса српског језика није уврштено у реформе.
У Црној Гори у току је поступак измене Устава, који би, према очекивањима власти, требало да допринесе убрзању европских интеграција земље. Предложене измене односе се на Судски савет, Тужилачки савет и Централну банку Црне Горе, са циљем јачања независности правосуђа и испуњавања услова за затварање поглавља 23 и 24 у приступним преговорима са Европском унијом.
Међутим, како у ауторском тексту за Политику указује амбасадор у пензији др Драгомир Раденковић, у предложеним уставним изменама није отворено питање службеног статуса српског језика, иако је, према резултатима пописа становништва из 2023, српски најзаступљенији језик у Црној Гори.
Према подацима које наводи аутор, српским језиком говори 43,18 одсто становништва, док се за црногорски језик определило 34,52 одсто грађана. Ипак, српски језик и даље нема статус службеног језика, већ је, заједно с бошњачким, албанским и хрватским, сврстан у језике у службеној употреби.
Аутор оцењује да питање статуса српског језика далеко превазилази лингвистичку област и представља једно од кључних идентитетских питања српског народа у Црној Гори. Према његовом ставу, уставно изједначавање српског и црногорског језика представљало би признање стварног језичког стања и допринело би јачању националног идентитета Срба.
У тексту се истиче да је језик један од темељних стубова националног идентитета, јер повезује културу, образовање, науку и духовни живот народа. Због тога Раденковић сматра да непризнавање српског као службеног језика, упркос резултатима пописа, представља потискивање идентитета српске заједнице.
Посебно указује и на положај ћирилице. Иако Устав Црне Горе предвиђа равноправност ћириличног и латиничног писма, аутор наводи да у пракси ћирилица није у равноправном положају.
Други важан сегмент анализе односи се на уставни положај српског народа. Раденковић подсећа да су се на попису из 2023. Срби изјаснили као 32,93 одсто становништва, док се као Црногорци изјаснило 41,12 одсто грађана.
Према оцени аутора, бројност српске заједнице, као и њено присуство у језичком, културном и духовном животу земље, упућују на потребу да Срби добију статус конститутивног народа.
Он истиче да се српска заједница налази у специфичном правном положају. С једне стране, по бројности знатно превазилази оквир националне мањине дефинисан црногорским законодавством, док, са друге стране, нема статус конститутивног народа. Такав положај аутор описује као својеврстан статусни вакуум.
Као једну од последица таквог стања Раденковић наводи изостанак билатералног институционалног оквира између Србије и Црне Горе за питања која се тичу права српске заједнице, али и црногорске националне мањине у Србији.
Према његовој оцени, због нерешеног статуса српске заједнице не постоје ни механизми попут билатералног споразума о заштити националних мањина или заједничке међувладине комисије, док српски језик у Црној Гори није обухваћен заштитом Европске повеље о регионалним или мањинским језицима.
Аутор закључује да би управо билатерални дијалог две државе могао да буде простор за решавање отворених питања која се односе на статус српског народа и српског језика у Црној Гори, као и на положај црногорске националне мањине у Србији.
СПН је раније писао о окупљању расељених Срба у Високом на Светог великомученика Прокопија.
