Сећање на архимандрита Матеја Мормиља, горостаса црквеног појања
Архимандрит Матеј Мормиљ остао је упамћен као диригент, педагог и духовник који је генерацијама обликовао богослужбени живот Руске Православне Цркве.
На сајту Српске Православне Цркве објављен је текст ђакона Божидара Васиљевића посвећен архимандриту Матеју Мормиљу, једној од најзначајнијих личности савременог православног појања. Аутор подсећа да је архимандрит Матеј, у свету Лев Мормиљ, рођен 1937, а да је свој живот и служење окончао 2009, оставивши дубок траг у духовном, педагошком и музичком животу Цркве.
Као дугогодишњи диригент хора Тројице-Сергијеве лавре (у Сергијевом посаду крај Москве, прим. ред.), архимандрит Матеј био је симбол појања семинариста и академаца, али и целе једне епохе. Његов рад на Московској духовној академији и у московској богословији обухватао је не само диригентско служење већ и предавања из Старог и Новог Завета и Литургике. Активно је учествовао у богослужењима са студентима и монасима од 1968. до упокојења.
Аутор истиче да су принципи којима се архимандрит Матеј руководио у раду и данас предмет проучавања. Посебно се наглашава његов приступ младима, заснован на подражавању Христове љубави и високој професионалности. Хор је често мењао поставу, прилагођавајући се непрекидним променама у наставном и монашком животу, али је увек прихватао све питомце без изузетка, без обзира на њихово порекло и различитости.
Дар који је поседовао омогућио му је да многе младе људе изведе на пут зрелог богословског и музичког служења. Митрополит Лонгин (Корчагин) за њега је рекао да је „човек – васељена неисцрпне дубине“.
У истом сведочењу наводи се и цитат: „Он и хор који је основао били су нешто што је освојило моје срце и што ће све до смрти представљати најјачи утисак и главну успомену на ону, стару Лавру“.
Посебан део текста посвећен је породичном наслеђу архимандрита Матеја. Потекао је из породице у којој је црквено појање било део свакодневице. Његов отац био је диригент, мајка дугогодишња певачица у црквеном хору, а породицу су тешко погодиле репресије и ратна страдања.
Деду по мајци, који је исто тако био појац, стрељале су стаљинистичке власти 1937, о чему архимандрит Матеј сведочи речима: „Стрељан је 22. септембра 1937. Али како ми је мајка причала, по речима чувара гробља, жив је сахрањен… Слава Богу! Преживели смо“.
Ђакон Божидар Васиљевић наглашава да је архимандрит Матеј читав живот провео у захтевном послушању хора, које је сматрао истинским духовним подвигом. Његово разумевање појања било је дубоко укорењено у типику и богословљу Цркве, што потврђује и његов став о активном учешћу свештенослужитеља у појању, уз дословно навођење правила Типикона.
Све што је чинио, архимандрит Матеј радио је уз благослов своје Цркве и Патријарха Кирила. Посебно се издваја његов рад са слепим појцима, започет по благослову Патријарха московског и све Русије Алексија II, као и његов допринос у изради нотних зборника на црквенословенском језику за готово сва богослужења.
У тексту се подсећа и на његову сарадњу са диригентом Вјачеславом Павловичем Пестрицким, од кога је учио основе црквеног појања и дириговања, као и на обнову диригентске библиотеке Тројице-Сергијеве лавре. Његова мисао да „служба сваког празника никада није иста“ остала је као духовни завет онима који настављају његово дело.
Текст на сајту Српске Православне Цркве закључује се молитвеним сећањем на архимандрита Матеја Мормиља, чији је живот, како се истиче, био сведочанство активног и одговорног учешћа у литургијском животу Цркве.
СПН је раније писао и о концерту у част и сећање на композитора Бату Говедарицу, који је оставио дубок траг у српској духовној музици.
