Извештај УН: Притисци на православне у Естонији и ограничење слободе вере
У најновијем извештају УН указује се на спорне законе у Естонији који, према оцени правозаштитника, угрожавају верске слободе и положај Естонске Православне Хришћанске Цркве.
У најновијем прегледу стања људских права у Естонији, припремљеном у оквиру система УН, указано је на низ спорних мера које, према оценама правозаштитника, погађају и верске слободе, посебно положај Естонске Православне Хришћанске Цркве.
Документ, који је припремљен у оквиру рада Канцеларије високог комесара УН за људска права, садржи и наводе извештаја међународне организације „Justice pour Tous Internationale“, у ком се говори о дискриминаторној политици естонских власти према канонској Православној Цркви.
Посебна пажња посвећена је изменама законодавства у области националне безбедности, које су, како се наводи, довеле до ширења појма „подршке“ страним организацијама. Такав оквир омогућава да се, у појединим случајевима, и припадност одређеним верским заједницама тумачи као спорна, што изазива забринутост због могућег кршења основних права.
Додатну тежину наводима о притисцима дају и материјали Канцеларије високог комесара УН за људска права, у којима се указује на забринутост због законских решења која могу ограничити слободу вероисповести. У тим документима се наводи да поједине одредбе, посебно оне које се односе на „подршку“ страним организацијама, остављају простор за широка тумачења, што може довести до угрожавања права верских заједница. Посебно се истиче да таква пракса може довести у питање правну сигурност и равноправан положај верника, због чега се препоручује ревизија спорних закона и доследна примена међународних стандарда у области људских права.
Правозаштитници указују да недовољно јасне формулације у закону доводе до непрозирних судских поступака, што може бити у супротности са међународним конвенцијама о људским правима, укључујући право на правично суђење и слободу вероисповести.
У извештају се посебно помињу и измене Закона о црквама и парохијама из 2025, којима је ограничено одржавање духовних веза с верским центрима у иностранству, ако се они оцењују као безбедносни ризик. Истовремено, указује се да такве одредбе омогућавају и уклањање верских заједница из регистра без судске одлуке, као и искључивање свештенства на основу недовољно транспарентних критеријума.
Аутори документа наводе да се Естонска Православна Хришћанска Црква суочава са притисцима законодавних, административних и извршних структура, што се оправдава безбедносним разлозима, али истовремено отвара питање заштите верских слобода.
Поред тога, указано је и на положај рускојезичног становништва у Естонији, за које се наводи да је изложено широј маргинализацији, укључујући и ограничења у области верског живота.
Правозащитна организација позвала је естонске власти да преиспитају спорне законске одредбе, обнове аутономију и управљање Цркве, као и да обезбеде поштовање права верских и националних мањина у складу са међународним стандардима.
СПН је раније извештавао о спорном Закону о црквама и парохијама, као и о одбијању естонског председника да их потпише.
