Врбица: лазарице, дечја игра, молитва и песма – како Срби славе Врбицу
Врбица, или Лазарева субота, у Србији се слави врбовим гранчицама, литијама и лазарицама, као дан духовне, народне и дечје радости.
Лазарева субота, познатија као Врбица, један је од најживописнијих православних празника у Срба. Тог дана уобичајено је брање олисталог прућа врбе. Врбове гранчице носе и деца и одрасли, јер се веровало да због бујног раста оне преносе снагу зеленила и животну енергију. У храмовима се гранчице освештавају, а потом се иде у литију.
Литија на Лазареву субот - Врбицу у Требињу 2026.
Празник је посебно посвећен најмлађима. У прошлости, деца су се свечано облачила, украшавала звончићима и учествовала у поворкама, што је Врбицу чинило једним од најрадоснијих дана у години. До Другог светског рата, овај дан свуда је обележаван и као школска свечаност.
У многим местима Врбица се и данас обележава као школски празник, када деца у поворкама певају, играју и учествују у игри око извора или сеоских ливада, уз звуке звонаца на врпцама око врата.
Најмлађи славе Врбицу уз врбове венчиће и звонца
Посебан народни обичај су „лазарице“. У поворку обично улази шест или више неудатих девојака од 14 до 20 година, укључујући два „лазара“ и четири „лазарице“ – две „предњице“ и две „задњице“.
Девојке облаче свечану народну ношњу: везене кошуље, јелеке, сукње „перваз“, појасеве, црне чарапе и опанке. На глави носе црвене мараме или шешире украшене венцима од цвећа, а око врата огрлице од злата и сребра.
„Задњице“ су девојке које први пут учествују у поворци, следеће године постају „предњице“, док се „лазари“ смењују међу мушким и женским учесницима, што показује постепено укључивање младих у обичај.
Врбица у Требињу 2026.
Рано ујутру поворка креће ка извору или студенцу. Девојке играју, певају и умивају се водом из извора, што симболизује прочишћење и обнову живота. На повратку кроз поља, ливаде и шуме настављају песме намењене природи, кућама и укућанима. Домаћини их дочекују житом, храном и пићем, а девојке настављају поворку од куће до куће, играјући и певајући за благослов дома.
Обичаји Врбице имају и библијско утемељење. Након васкрсења Лазара, Христос је свечано ушао у Јерусалим, где га је народ дочекао са палмовим гранчицама. У домаћој традицији, оне су замењене врбовим прућем, које се на Врбицу бере и носи у цркву на освећење и чува у домовима крај икона и кандила као знак благослова.
Врбица у Требињу 2026.
Међутим, Врбица носи и дубоку историјску и духовну симболику. Народно предање повезује празник с кнезом Лазаром и његовим мученичким страдањем на Косову 1389. године.
Лазарева субота и дечја игра уз лазарице, песму и врбове гранчице представљају спој библијског и историјског мотива, чувајући сећање на Христово чудо васкрсења Лазара, али и народну тугу и наду која се не гаси.
Ови обичаји у Србији чувају духовну, културну и едукативну функцију. Деца уче песме, игру, народне обичаје и симболику вере, а заједно с литијом, Врбица представља посебну прилику да се покаже како хришћански празник може да споји духовност и народну традицију.
СПН је писао о томе како сачувати правоверје у мору различитих народних обичаја.
