Од мировњака до легенде: Како је Марк Леже помагао Србима повратницима
Марк Данијел Леже је Канађанин који је српским повратницима у Ливањском пољу био велики добротвор кад нису имали помоћ ниоткуда.
Марк Данијел Леже, канадски војник, за српску јавност је готово непознат, али је његово име дубоко урезано у сећање српских повратника у Ливањском пољу, где се памти као човек који им је у најтежим тренуцима пружио конкретну и несебичну помоћ.
Рођен 26. марта 1973. у Ланкастеру, у канадској покрајини Онтарио, Леже је у војску ступио са 20 година. Био је крупан и висок, смејао се громогласно. Као водник канадске војске, 2000. био је распоређен у мировну мисију у Ливањском крају у Босни и Херцеговини.
На терен је дошао с унапред формираним и негативним уверењем о Србима, али је слика коју је затекао била потпуно другачија. Уместо онога што је очекивао, сусрео се са порушеним православним црквама, затрованим бунарима, минираним имањима и уништеним кућама, као и са страхом и неизвесношћу малобројних српских породица које су покушавале да се врате на своја огњишта.
Једна од тих породица била је породица Милорада Козомаре, која се вратила упркос томе што их је на имању сачекало пустошење — срушен дом, уништена стока и небезбедна вода. Док су покушавали да обнове живот, у њихово двориште једног дана стигао је џип с канадским војницима. Предводио их је управо Марк Леже, који им је рекао да су ту да помогну.
После пола године покушаја да преко Уједињених нација и других званичних канала обезбеди помоћ за српске повратнике, Леже је схватио да је препуштен сам себи. Знајући да је једини који им помаже, често је сам и кришом доносио је храну и воду из војног кампа. Одбачени грађевински материјал на који је наилазио давао је и користио за обнову кућа.
Међутим, није се на томе зауставио. Успео је да обезбеди средства од Канадске агенције за међународни развој, и тако су обновљени кровови на 28 кућа у том крају.
До краја његовог боравка у Ливањском пољу, Срби су га звали „Цар Марк“.
Након мисије у БиХ, Леже је пребачен у Авганистан. Тамо је 17. априла 2002. погинуо у 29. години живота, у трагичном инциденту „пријатељске ватре“. Бомбу је испалио пилот америчке Националне гарде, погрешно проценивши ситуацију.
Вест о његовој погибији дубоко је потресла Србе из Ливањског поља. Чланови породице Козомара и мештани сведочили су о великој боли, описујући да су тугу доживели као губитак најближег.
Али, затим су решили да успоставе контакт с његовом супругом Марли Леже, и успели су у томе. Марли Леже наставила је његову мисију, основавши меморијални фонд Марка Лежеа, који је финансирао обнову српских кућа широм БиХ. Уз подршку тог фонда, као и канадских донатора, 10. маја 2003. у селу Врбица отворен је парохијски дом, на територији Епархије бихаћко-петровачке Српске Православне Цркве.
Црква и школа које су обновљене у Врбици уз помоћ фонда Марка Лежеа. Фото: Википедија
За допринос и жртву сина, Маркова мајка, Клер Леже, добила је 2005. признање „Мајка сребрног крста“ од Канадске краљевске легије.
Мештани Врбице и околних села до данас чувају успомену на Марка Лежеа. Његова фотографија налази се у многим домовима, а сваке године му се служи помен. За њих, он није био само војник, већ човек који је разумео њихову муку и помогао онда када је било најпотребније — након повратка у разорени крај после операције „Олуја“.
Како је један од иницијатора обележавања његовог сећања Саша Шуњка рекао — Марк Леже је за шест месеци учинио више него многи за више од две деценије.
Сам Марк је у лето 2001. рекао:
„Ако бих сутра умро - толико сам постигао. Живео сам тако много и имао тако испуњен живот. Умро бих срећан.”
Његово име у Ливањском пољу и данас се изговара с поштовањем и захвалношћу.
СПН је писао о бројним злочинима над Србима у рату деведесетих, од којих многи до дан данас остали некажњени, и стотине жртава још увек непронађене и неидентификоване.
