Како се ослобађао Београд 1944 – битка за сваки педаљ престонице
После осам дана тешких борби, 20. октобра 1944, Београд је ослобођен од немачке окупације. То је преломни догађај, крај једног од најтежих периода у историји престонице.
Данас, 20. октобра 2025. навршава се 81 година од ослобођења Београда у Другом светском рату. Снаге Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ) и совјетске Црвене армије у заједничкој операцији протерале су немачке снаге, које су град држале више од три и по године. Београдска операција трајала је од 12. до 20. октобра 1944. и била једна од најзначајнијих војних акција на тлу Југославије.
Под командом генерала Пека Дапчевића и совјетског генерала Владимира Жданова, ослободиоци су 14. октобра 1944. започели напад на град из више праваца. Јединице НОВЈ и Црвене армије нападале су од Чукарице и Бањице ка центру града, док је совјетска артиљерија с Авале и Топчидера дејствовала по немачким утврђењима.
Првог дана борбе ослобођени су Топчидер, Бањица и Дедиње, а наредних дана вођене су жестоке уличне борбе на Немањиној, код Савског пристаништа и на прилазима Теразијама. У уличним борбама су учествовали и многобројни наоружани Београђани.
Немачке снаге, које су Београд претвориле у утврђену тврђаву, пружале су жесток отпор, бранећи сваки прилаз Сави ради обезбеђења повлачења преко моста ка Земуну. Борбе су се водиле кућа по кућа, улица по улица – од Крунске и Душанове улице до простора око Народног позоришта и Трга Републике, који је ослобођен 17. октобра. Совјетски тенкови су се пробијали према Славији и мостарској петљи, док је пешадија НОВЈ напредовала ка Теразијама.
Постављање заставе нове Југославије 19. октобра 1944. на згради палате „Албанија“ симболично је означило крај окупације.
Немачке снаге покушале су да минирају Савски мост током повлачења, али су каблови за детонацију пресечени, што је спречило рушење. Тај чин приписује се храбрости учитеља Миладина Зарића, иако постоје још две верзије. Прва је да су то учинили Земунци Никола Милованчев и Крста Вучић. Друга је да постоје сведочења да су у томе учествовали и припадници совјетске Дунавске флотиле. Капетан Григориј Орхипенко био је награђен за тај подухват. Немци су још неколико пута безуспешно покушавали да сруше Савски мост.
Борбе су окончане у зору 20. октобра, када су ослободиоци ушли у Калемегдан и потиснули последње немачке јединице преко реке. Три дана касније, 22. октобра, ослобођен је и Земун.
Немачке снаге су се утврдиле у Срему, где ће се већ убрзо формирати Сремски фронт – последње велико ратно бојиште у Југославији, на граници коју је поставила узурпаторска и злочиначка НДХ. На Сремском фронту борбе ће се водити све до пролећа 1945. Много београдске омладине изгинуће тамо.
Београд је у Другом светском рату претрпео велика разарања, најпре током немачког бомбардовања априла 1941, а потом у више савезничких напада маја, јуна, јула и септембра 1944. И у оба наврата – и за немачко и за савезничка бомбардовања – дани с најжешћим налетима авијације и највише жртава поклопили су се с празником православног Васкрса. Још вреди напоменути да је у десет таласа савезничког бомбардовања (америчког и британског посебно), Београд пострадао знатно више него од немачког бомбардовања. Бројна историјска здања су срушена, а у пожарима после бомбардовања страдало је неизмерно културно-историјско благо. У згради Народне библиотеке, која је погођена и страдала у пожару који су изазвале бомбе, страдало је непроцењиво историјско, културно, духовно (углавном средњевековно). Библиотека је тад била на Косанчићевом венцу.
Ипак, 20. октобар остаје симбол слободе и отпора. Тог дана престоница је протерала главнину снага немачког окупатора. У граду је остало више диверзантских јединица, али су и оне касније разбијене и неутралисане.
У борбама за Београд страдало је готово 4.000 припадника НОВЈ (2.944) и Црвене армије (961). На београдском Новом гробљу, насупрот улаза, налази се комплекс Спомен-гробља ослободиоцима Београда, отворен свечано на годишњицу 1954. Ту је сахрањено 1.395 бораца НОВЈ и 818 бораца Црвене армије.
Генерали Црвене армије, Сергеј Бирјузов и Владимир Жданов, командири снага Црвене армије у ослобођењу престонице, при доласку на двадесетогодишњицу ослобођења, трагично су страдали надомак Београда. Њихов авион се несрећним случајем, услед густе магле, срушио на Авали. Бирјузову је тада било 60 година, а Жданову 62. На месту рушења авиона подигнут је достојан споменик.
СПН је раније писао о државној церемонији обележавања 81. годишњице од ослобођења, којој су поред наших државних званичника присуствовали и амбасадори земаља чији су војници били у саставу Црвене армије при ослобођењу.
