Од 1946. до данас: живот и култура православних Срба у Салцбургу
Данас се богослужење одржава у пет места: Салцбург, Инсбрук, Ројте, Цел ам Зе и Халајн, а црква је постала центар и духовног, и културног живота.
Срби који живе далеко од домовине често осећају потребу за духовним и културним окупљањем, местом где могу да очувају свој језик, веру и традицију. За многе, црква представља више од богослужбеног простора – она је центар заједнице и духовног живота, место сусрета и подршке у новом окружењу.
Православни живот Срба у Салцбургу почео је 1946. године у логорима Св. Јохан у Понгау и Инзбруку, где су богослужење обављали политички и војни емигранти. У првим деценијама након Другог светског рата, верници су се сусретали са бројним тешкоћама – од ограничених простора за богослужење до потребе за очувањем верског и националног идентитета у страном окружењу.
Од 1968, услед доласка економских емиграната, српска заједница у Салцбургу почела је да расте, а 1974. основана је Црквена општина за покрајине Салцбург, Тирол и Форалберг, која се административно одвојила од Руске Заграничне Цркве. Тај корак је омогућио бољу организацију верског живота и успостављање сталних активности за очување културе и традиције.
Данас се богослужење одржава у пет места: Салцбург, Инсбрук, Ројте, Цел ам Зе и Халајн, а црква је постала центар и духовног, и културног живота.
Поред Литургија, организују се хорске активности, дечји хор, школа српског језика и хуманитарни концерти као што је “Вече Метохије”. Све те активности не само да окупљају вернике, већ омогућавају и одржавање језика, културе и националног идентитета у иностранству.
Старешина храма, отац Драган Ерић, истиче да црква није само место богослужења, већ и „срце заједнице“.
Он наглашава да храм окупља и Србе из Немачке, јер је често најближе место за духовно и културно општење. Са школом српског језика и културним програмима, представља основни стуб дијаспоре. Тако Салцбург постаје симбол континуитета православног живота и српске културне традиције у иностранству.
СПН је раније писао о највећем окупљању Срба у Северној Америци - Чикаго Серб фесту.
