Два лица једне крви – прича о Фјодору и Александру Јемељаненко
Фјодор Јемељаненко, један од најчувенијих ММА бораца, велики православац, пријатељ и добротвор Српског народа данас слави рођендан и пуни четрдесет девет година.
СССР 1976. године пролази кроз турбулентан период. Терет система постаје све тежи, народ је незадовољан и економска ситуација није добра. У таквом свету одрастају два брата, Александар и Фјодор Јемељаненко. Један легенда ММА спорта, велики пријатељ српског народа и добротвор српских светиња, други криминалац и пропалица, који је попут Авеља издао свог брата.
Фјодор је рођен 28. септембра 1976. године у Луганској области. Пет година касније породица Јемељаненко сели се у Стари Оскол, град у Белгородској области. Тада се родио Александар. Мајка им је била учитељица, отац варилац, а поред њих двојице имали су још и сестру Марину и брата Ивана. Детињство им је било врло тешко и често није било хране.
Као дете Фјодор је често био болестан, а према речима његове мајке умало није преминуо као беба. Од својих вршњака био је доста ситнији. Са једанаест година кренуо је на самбо и џудо. Будући, да је морао да чува млађег брата, а не желевши да пропушта тренинге Фјодор са собом води малог Александра. Александар је прво време све само посматрао, а касније је почео и да опонаша другу децу.
Фјодор касније наставља школовање и завршава факултет док Александар наставља да тренира џудо. Од 1995. до 1997. године Русија се налази пред бројним изазовима. Један од њих био је и рат у Чеченији. Тих година војску је служио и Фјодор. Сукоб руских снага и чеченских сепаратиста на њега је оставило дубок траг као и на целокупно друштво. Он је прво радио као ватрогасац, а касније постаје члан тенковске дивизије.
Отишао сам тамо као дечак, а вратио се као мушкарац. Ужасно је било тамо. Млади момци слали су се да гасе пожаре по Чеченији, било је много спаљених тела. Ужасно време!
Док старијег брата није било, млађи бира другачији пут. Развод њихових родитеља лоше утиче на Александра, који се окреће улици и криминалу. Тако је доспео и до затвора. Прича како је тамо завршио још увек је нејасна. Он из затвора излази заувек промењен. На свом телу има тетоваже својетске криминалне банде Воры в законе. Припадници ових група следили су одређена правила, строги кодекс понашања, а та правила постала су закон на улицама после распада СССР-а. Браћа су већ тада била на потпуно различитим путевима. Фјодор своја пријатељства гради међу војницима, а Александар међу криминалцима.
Фјодор због недостатка новца у џудоу почиње професионалну каријеру у Мешовитим борилачким вештинама почетком 2000-их. У две године бележи рекорд од десет победа и једног пораза пре него што се придружује Прајд организацији. Млађи брат се у то време такође такмичио у ММА спорту. После три победе Прајд му 15. августа 2004. године заказује меч против Мирка Филиповића. Кро Кап побеђује Александра страшним хај-киком. У то време овај спорт почиње да се помно прати и код нас. Сви су на Балкану прижељкивали окршај између Мирка и старијег брата Јемељаненко. Годину дана касније Последњи Император побеђује Филиповића одлуком судија на радост читавог српског народа. То је меч, који се у Србији и данас препричава и на коме смо сви одрасли. До гашења Прајда Фјодор бележи чак петнаест победа што првлачи пажњу Дејне Вајта.
Међутим, преговори са УФЦ-ом нису уродили плодом.
Дејна Вајт је оставио јако лош утисак. Новац му је најважнији. Он не поштује борце, заправо не поштује ниједно људско биће. Све му се врти око пара. Нема људскости и ничег хуманог у њему, а то ми је одвратно. Наравно да је новац битан за живот и породицу, али неприхватљиво је жртвовати међуљудске односе због новца, - рекао је Фјодор након реговора.
Након гашења Прајда Фјодор одлази у нову ММА организацију – Affliction. Он ту уписује две везане победе против бивших УФЦ бораца, али се организација убрзо гаси. После нове рунде неуспешних преговора са УФЦ-ом старији брат постаје члан Strike Force организације. Ту на запрепашћење свих Фјодора чекају три везана пораза. Овај период био је јако тежак за браћу Јемељаненко. Фјодор се суочава са поразима у октагону док се Александар суочава са животним поразима ван њега. Завршава поново у затвору пошто је напаствовао своју кућну помоћницу и одузео јој документа.
Године 2016. Фјодор улази у конфликт са Рамзаном Кадировим, председником Чеченије, због организованог турнира на коме се боре малолетници. Фјодор иступа јавно против оваквог такмичења. Недуго затим Фјодорова ћерка по повратку из школе бива нападнута и брутално претучена. Кадиров је на то изјавио:
Изгледа да је господин Јемељаненко схватио своју грешку.
Александар раније излази из затвора и потписује уговор са организацијом Рамзана Кадирова. Не даје изјаву поводом нада на своју братаницу, рекавши како са братом не прича већ десет година. Ова одлука је дубоко повредила старијег брата, који изјављује како је Александар мртав за њега.
У међувремену Александар у Чеченији враћа своју форму и бележи пет везаних победа све док није поново ухапшен 2019. године, возећи пијан свој златни Мерцедес.
Фјодор каријеру у ММА спорту завшава поразом 2023. године у организацији Белатор. Његова богата каријера завршена је са импресивним скором од четрдесет победа и само седам пораза. За последњу борбу у октагон Последњи Император излази уз Химну Косовских јунака.
Александар тоне све дубље. Одвикава се од алкохола и наводно прелази у ислам поставши тако Абубакар. Међутим, он ипак остаје православац, који поштује обе вере. Путем друштвених мрежа упућује извињење за све старијем брату, али се више ништа не зна о њиховом односу.
Фјодор Јемељаненко стекао је дубоко поштовање у Србији. Славни борац је више пута показао да је велики пријатељ и добротвор српског народа као и наших светиња и манастира. Приликом последње посете Србији од стране Владике Игњатија и Епархије браничевске додељен му је орден Светог Апостола и јеванђелисте Луке Првог Реда. Ово признање је добио као велики ктитор и обновитељ манастира Орешковица, задужбине Светог великомученика Кнеза Лазара. Често долази у Србију и Црну Гору. Фјодор стално наглашава како су Срби и Руси један народ и како се то никада неће променити.
Њихове судбине постале су симбол различитих избора и последица које ти избори носе. Док су се обојица борила за опстанак један је постао легенда у октагону, док је други постао упозорење како човек лако може скренути са правог пута.
Раније је СПН писао о православљу и борилачком спорту.
