Народни обичаји на Преображење Господње
У народу се каже да се током Преображења „преображава и гора и вода“ — лишће почиње да жути, вода постаје хладнија и купање у рекама се од тог дана избегава. Данашњи дан сматра се последњим поузданим мерилом лета.
У Срба, мноштво је обичаја и веровања везано за дан Преображења Господњег, али они немају универзалну важност и варирају по крајевима. Неки се и данас негују (нпр. благосиљање грожђа), док су други, као обичај „Додоле“, скоро потпуно заборављени.
У народу се каже да се током Преображења „преображава и гора и вода“ — лишће почиње да жути, вода постаје хладнија и купање у рекама се од тог дана избегава. Данашњи дан сматра се последњим поузданим мерилом лета: након Преображења, долазе хладније ноћи и краћи дани.
У црквама се благосиља нови род грожђа, а први плодови се тог дана и једу. Грожђе се у народу сматра симболом новог живота и благости Божје. Традиционално је да се до Преображења грожђе не једе. У виноградарским крајевима грожђе се понекад дели и на гробљу, у знак молитве и покој душе мртвих.
Трпеза је посна, али богата — посна, уз рибу и вино — јер празник пада у време Госпојинског поста
Девојке и жене тог дана обавезно раде по мало од сваког посла по домаћинству — веровало се да ће тако током године бити вредније и успешније у раду.
На Преображење је строго забрањено спавати преко дана — веровало се да ће онај ко то учини бити дремљив током целе наредне године. Није се смело плакати, јер би та жалост постала навика током године. Није се смело ни цео дан проведен у кафани - јер би то особу навело на лоше навике.
У Хомољу, Млави и Стигу, међу осталим местима, био је присутан обичај „Додола“ -девојке окитљене биљем певале су песме да призову кишу; једна, називана Додола, играла је док јој домаћица из куће прелива воду.
У неким деловима Србије се уочи Преображења беру лешници, који се чувају током године и дају као лек, или се користе када „заболи уво“.
СПН је раније писао зашто су српске црквене славе тако бучне.
