Извештај УН о кршењу права верника УПЦ: Хоће ли то променити?

The UN report pays significant attention to the persecution of the UOC by the authorities. Photo: UOJ

Канцеларија УН за људска права објавила је 31. децембра 2024. извештај о стању људских права у Украјини, који покрива период од 1. септембра до 30. новембра 2024. Документ је припремила Канцеларија високог комесара УН за људска права (ОХЦХР). Једна страница од тридесет и једне посвећена је стању у верској сфери.

Садржај извештаја

У првом параграфу релевантног дела извештаја помиње се Закон о забрани УПЦ, који је ступио на снагу 23. септембра 2024. године: „Дана 23. септембра 2024. године ступиле су на снагу законске измене у вези са верским организацијама. Закон који је увео ове измене позивао се на „националну (или јавну) безбедност“ као основ за ограничавање слободе или слободе вероисповести, међутим, слободе вероисповести и вероисповести; Пакт о грађанским и политичким правима (ИЦЦПР) нити Европска конвенција о људским правима укључују „националну безбедност“ међу дозвољене основе за такво ограничење.

Важно је напоменути да је већ у првом пасусу побијен главни аргумент оних који прогоне Цркву у Украјини: кршење верских слобода у односу на вернике УПЦ је наводно прихватљиво ако је оправдано забринутошћу за националну безбедност. Осим што је формулација нејасна и омогућава широко тумачење, што опет отвара врата злоупотребама, званичници УН истичу:

Бриге о националној безбедности не могу оправдати ограничења верских права према међународним инструментима о људским правима који обавезују Украјину.

Ово у извесном смислу ствара основу да верници УПЦ бране своја права у Европском суду за људска права (ЕСЉП) и другим међународним телима. Многи адвокати за људска права предвиђају да ће бити масовних петиција овим телима ако се закон о забрани УПЦ заиста примени у Украјини.

Важно је напоменути да у документу ОХЦХР-а јасно стоји да је Законом о забрани УПЦ „установљена несразмерна ограничења слободе испољавања вере или уверења“. Ова ограничења су објективно присутна у тексту закона, иако се у њему посебно не помиње Украјинска православна црква.

Даље, велики део одељка о верским слободама посвећен је овом закону. ОХЦХР посебно наглашава: „Украјина није показала неопходност и пропорционалност ове мере (забрана УОЦ – ур.), на пример тиме што је показала зашто мање рестриктивне мере, као што су мере ограничене посебно на појединце одговорне за прекршаје, не би биле задовољавајуће и довољне.

Прослава Казанске иконе – аргумент за забрану?

Ово оповргава још један аргумент противника УПЦ – потребу за забраном организације због изолованих случајева у којима је неко свештенство подржало агресију Русије на Украјину. Званичници УН истичу неодређеност формулације у закону. Конкретно, према Закону о забрани УПЦ, верске организације могу бити распуштене ако њихова „овлашћена лица“ шире идеологију „руског света“ (што би, на пример, могло да укључи и прослављање Казанске иконе Богородице или Светог Александра Невског), или да почине дела која, по мишљењу органа за спровођење закона, могу представљати претњу по националну безбедност.

„...нејасни изрази који не дају поштено обавештење о томе шта закон захтева. Ове одредбе могу довести до тога да се читаве верске заједнице сматрају одговорним за понашање одређених појединаца“, наглашава се у документу. Треба напоменути да се тиме отварају широке могућности за злоупотребе власти од стране појединих службеника и стварају услови за корупцију на различитим нивоима.

Забрана УПЦ – забрана права на исповедање вере

Друга важна тачка је признање да забрана УПЦ није само административна забрана једне православне јурисдикције већ и повреда права на исповедање одређене вероисповести. „Распуштање верске организације је озбиљно ограничење које утиче на способност појединаца да практикују своју веру или уверење заједно са другима и угрожава одрживост заједнице у целини“, наводи се у извештају. Ово оповргава још један аргумент који често износе противници УПЦ: пошто православље практикује и ПКП, забрана УПЦ не крши права православних верника, јер они могу слободно да практикују православље у оквиру ПКП. Извештај УН то оповргава:

Забрана УОЦ није само ограничење на могућност припадања познатој јурисдикцији, већ на могућност практиковања своје вере као такве.

У документу се скреће пажња и на рестриктивну меру отказивања уговора о закупу верских објеката на основу административне одлуке, пре судске одлуке. Ово може резултирати губитком приступа историјским црквеним зградама, „ситуација која, посебно у заједницама са мало цркава, може ограничити вршење слободе богослужења и допринети друштвеним тензијама“. Управо се то у великој мери дешава у Украјини управо сада – заједницама се одузимају цркве, које су својим средствима обновиле из рушевина.

Овај закон није о забрани УПЦ? Стварно?

Противници УПЦ тврде да се у Закону о њеној забрани заправо не ради о забрани ове верске организације, јер се она посебно не помиње. Међутим, извештај УН показује да такве дезинформације не функционишу на међународној сцени. Јасно је да је у Украјини управо УПЦ та која је та која се прогони, а конкретно се УПЦ намерава забранити.

„Амандмани забрањују деловање ’страних верских организација са седиштем у држави одговорној за оружану агресију на Украјину или окупацију њене територије’, а посебно забрањују делатност Руске православне цркве. Штавише, ако суд утврди да је украјинска верска организација повезана са забрањеном страном верском организацијом, може наредити да се украјинска верска организација једном распусти. утиче на Украјинску православну цркву (УПЦ)“, наводи се у документу.

О окршају у Черкасима

Завршна тачка извештаја УН посвећена је конкретном инциденту – насилним сукобима у Черкасима, који су резултирали запленом саборног храма Светог Михаила УПЦ.

„ОХЦХР је 17. октобра 2024. године документовао три узастопна инцидента насиља између присталица, свештенства и парохијана различитих православних заједница у граду Черкасима. Серију догађаја иницирала је група неидентификованих лица у маскирним бојама без обележја који су насилно истерали премијере из 4 парохије УПЦ около. Према УОЦ-у, најмање 10 мушкараца и четири жене међу њиховим следбеницима су повређени и полицајци који су били присутни на лицу места нису успели да одвоје присталице различитих заједница до касно ујутру.

Овде је јасно утврђено да су верници УПЦ жртве, а не извршиоци, како су тврдили многи украјински политичари и медији.

Реакција украјинских власти на Извештај УН

Реакција је била предвидљиво негативна. Министарство спољних послова Украјине објавило је сопствени коментар на Извештај ОХЦХР-а под насловом: „Коментар МИП-а на лажне оптужбе УН о наводним ограничењима слободе вероисповести у Украјини“. У њему МИП посебно наводи: „Одбацујемо закључке УН о изменама и допунама Закона Украјине „О заштити уставног поретка у области деловања верских организација“ као искривљавање стварности“.

Вреди напоменути употребу речи као што су „наводно“, „лажно“ и „извртање стварности“. За дипломатски језик, ово су веома оштри изрази, којима украјинска влада заправо оптужује УН да лажу.

Даље у коментару МИП-а се понављају сви аргументи који су већ оповргнути у извештају УН. На пример, МИП је поновио да закон „не предвиђа забрану било које од цркава које постоје у Украјини“. Ово је веома чудна тврдња, с обзиром да су бројни посланици, гласајући за закон, отворено изјављивали да је он управо усмерен на УПЦ. Украјинске дипломате су цитирале одредбе из закона које су у извештају УН наведене као примери нејасних формулација. МИП је поново поновио мантру да закон „не оптерећује савест верника, већ их само ослобађа притиска који врши Руска православна црква“.

У свом саопштењу, украјински МИП је скренуо пажњу на руске акције у Украјини и позвао ОХЦХР да фокусира своје извештаје на ове злочине, а не на акције Украјине. „Очекујемо да ће Посматрачка мисија УН за људска права наставити да у својим извештајима даје објективне оцене стварног стања слободе вероисповести у Украјини и да ће истрајати на документовању руских злочина над украјинским верницима, верским заједницама и вођама, као и црквеном имовином“, наводи се у коментару.

Просечан човек би могао да помисли да је извештај УН заиста једностран и да игнорише кршење људских права од стране Руске Федерације. Међутим, након увида у цео текст документа, постаје јасно да је укључена и критика руских акција. Пети део извештаја посвећен је стању људских права у областима које је окупирала Русија, док се шести бави ситуацијом на територијама под контролом Украјине. На пример, на страни 16, у извештају се каже: „Током извештајног периода, руске власти су наставиле да ограничавају остваривање слободе вероисповести или уверења кршећи своје обавезе према МХП и ИХРЛ. 'Анти-екстремистичко' законодавство је коришћено као средство за циљање припадника одређених верских заједница. Затим следе описи конкретних случајева кршења верских слобода.

Поставља се питање: да ли су званичници украјинског МИП-а пропустили да прочитају цео извештај, или намерно манипулишу јавним мњењем, рачунајући на то да већина људи неће сама да прочита документ?

Претходни извештаји УН и други документи

Када се упореди актуелни Извештај УН о стању људских права у Украјини са претходним извештајима и другим сличним документима, евидентно је да је у ранијим извештајима било више случајева кршења права верника УПЦ са релевантним примерима.

На пример, у извештају ОХЦХР-а о стању људских права у Украјини од 1. фебруара до 30. априла 2023. године, објављеном у јуну 2023., постоје описи кршења права верника у следећим категоријама:

• кривично гоњење свештенства;
• протеривање монаха из Кијево-печерске лавре;
• забране УПЦ од стране локалних власти;
• дискриминација верника УПЦ од стране власти;
• говор мржње против УПЦ у медијима и друштвеним мрежама;
• неделовање органа за спровођење закона у случајевима кршења права верника УПЦ.

Детаљнија расправа о претходном извештају ОХЦХР-а може се наћи у чланку „УН извештава о дискриминацији УПЦ: сигнал западних партнера?“

Исто се примећује иу Извештају америчког Стејт департмента о људским правима за Украјину за 2023. У њему се разматрају следећа кршења верских права:

• детаљна анализа Предлога закона 8371 о забрани УПЦ;
• заплене цркава УПЦ;
• забране УПЦ на локалном нивоу;
• случајеви кривичног гоњења архијереја УПЦ;
• случајеви ометања ходочасника и њиховог застрашивања;
• ситуација са Кијево-печерском лавром.

Детаљније информације о овом извештају можете пронаћи у чланку „Стејт департмент САД види прогон УПЦ“.

Сва ова кршења трају и данас, али актуелни Извештај УН се бави само Законом о забрани УПЦ и заплени катедрале у Черкасима.

Реакције украјинских власти на претходне извештаје о људским правима о Украјини су такође биле негативне, а понекад и прилично оштре. На пример, у одговору на поменути извештај ОХЦХР-а, саветник председничког кабинета, Михаил Подољак, назвао је УН „корумпираном организацијом“ чије извештаје не треба схватати озбиљно.

„УН нису платформа која регулише сукобе између држава. Пре је место где бирократија УН добро живи од разних сукоба, свесно примајући велике грантове од Русије“, рекао је украјински званичник.

Слично је реаговао и портпарол Украјинске православне цркве (ПЦУ) Јевстратиј Зорија, који је изјавио да су УН изгубиле кредибилитет и да их „користе наши непријатељи“. У оба случаја са Подољаком и Зором, логика је врло једноставна и предвидљива – ако УН кажу нешто што им се не свиђа, постале су корумпиране и непријатељске.

Закључци

1. Последњих година ни УН, ни Стејт департмент САД, ни друге међународне организације за људска права нису објавиле документе у којима се наводи да је ситуација са правима верника у Украјини повољна. Ово одражава јасан и консолидован међународни став: Украјина је земља у којој се основна људска права масовно и систематски крше.

2. Актуелни Извештај УН покрива само Закон о забрани УПЦ и заплени катедрале у Черкасима, без помињања других примера кршења слободе вероисповести током извештајног периода. Ово може бити због недостатка темељног рада особља УН-а или ефекта навикавања, када се понављајућа кршења из године у годину доживљавају као уобичајена.

3. Темељно и убедљиво је изнета критика Закона о забрани УПЦ. Извештај побија све аргументе противника УПЦ који покушавају да прикажу закон као у складу са Уставом Украјине и њеним међународним обавезама. Чини се да су аутори Извештаја упознати са документима које је у вези са овим законом припремио адвокат и заштитник људских права Роберт Амстердам. То значи да се закључци Роберта Амстердама и његови аргументи међународно доживљавају као озбиљни и утемељени. Они се слушају и користе у међународној политици и вероватно ће тај утицај само расти.

4. Оштро негативна, па чак и груба реакција украјинских власти показује да оне настављају да стварају негативну слику Украјине на међународној сцени. Последице такве политике по земљу су јасне.

5. Извештај УН сам по себи не може променити ситуацију нити пружити значајну помоћ УПЦ. Међутим, даје додатне аргументе, на пример, новом председнику САД и његовом тиму да критикују украјинске власти. Овај извештај ће бити цитиран као додатни доказ кршења људских права у Украјини.

Уместо да консолидују украјинско друштво унутар земље и представе Украјину као правну демократску државу у међународној арени, садашње украјинске власти делују супротно. Разлоге за ову политику свако може проценити за себе.

Pročitajte takođe