Црногорски архијереји служили у Цетињском манастиру
Митрополит Јоаникије и Епископ Пајсије служили су Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру на празник Свете Петке.
Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Јоаникије је 27. октобра 2026. на празник Преподобне мати Параскеве – Свете Петке, са Епископом диоклијским Пајсијем, свештенством, свештеномонаштвом и благочестивим народом, служио Свету литургију у Цетињском манастиру.
По прочитаном јеванђелском зачалу о десет девојака – пет мудрих и пет лудих, сабране је поучио Епископ Пајсије који је истакао да, читајући Јеванђеље, видимо како нам је Христос на више начина, са много поређења, веома сликовито описао и приближио Царство небеско:
„И у свим тим причама о Царству небеском, Господ говори углавном о оном времену када се човек бори да задобије Царство небеско и да се опреми свим оним чиме би требао како би наследио овај живот вечни. А ова прича, коју смо управо чули, разликује се од свих осталих, јер она не говори о том времену борбе и задобијању свега што је потребно, већ говори о ономе тренутку када човек више ништа не може учинити. На основу онога што је човек већ учинио, може само да се нађе унутар Царства небескога или да остане пред затвореним вратима.“
Владика је казао да из свог осталог Јеванђеља, које нам је предато и које поседујемо, Господа видимо као веома благог, док у овој причи Он изгледа строго, можда и најстрожији, због чега и ова прича подсећа на страшни суд Божији када човек више нема прилике да се покаје, нити да уради нешто добро.
„Због тога и ова прича јесте добар разлог да себе подсетимо колико је драгоцено ово време које имамо пред собом, како бисмо се уподобили овим девојкама које бејаху мудре. Ова јеванђелска прича каже да бејаше десет девојака, што говори о њиховој заједничкој врлини, то јест да су све оне биле девствене. Међутим, од њих десет, пет нису имале уља за своје лампе како би дочекале женика, а то је нешто што је још било потребно да учине. Дакле, ова врлина девства није била довољна, него је требало још нешто да учине како би се удостојиле Царства небескога“, беседио је Владика диоклијски.
У наставку је објаснио да то значи да Бог од човека не тражи да буде половичан у извршавању Његових заповиести, него да буде целовит, да воли цели закон и да га поштује, да у свему угађа Богу. Наравно, истакао је, било би веома тешко када би требали да набројимо за свакога од нас појединачно шта би у овоме животу требао да чини, а шта да не чини како би задобио Царство небеско:
„Али оно што је битно, и што видимо из живота светитеља, јесте та љубав према Богу. То јест да припремимо себе да у нама може да се смести она реч Божија, семе Божије и да пустимо да оно само у нама расте и цвета.“
Осврнуо се Епископ и на причу о сејачу и семену, где се види да Бог од човека тражи да очисти своју душу од свега земаљског, како би семе Божије у њему могло да напредује. А онда се човек препусти вољи Божијој и оно цвета и расте и човек напредује и то видимо у животу Преподобне мати наше Параскеве, коју данас прослављамо. Говорећи о њеном житију, подсетио је да су Свету Петку, још као девојчицу, њени родитељи одводили у храм на свете службе и да су на њу снажан оставиле утисак јеванђелске речи, тако да се прво подвизавала у своме родном граду Епивату, а и касније, по смрти родитеља, иста та љубав Божија је повела у Јорданску пустињу, где се подвизавала до старости.
„Тако, драга браћо и сестре, видимо да та иста љубав и једна према Богу, према речи Његовој, једне људе одводи да свој живот проведу пустињачки, друге да буду свештеници, пастири стада Божијег, треће да буду учитељи, четврте да пазе своје родитеље, следеће да буду утеха онима којима треба, да штите сиротињу и тако редом. Дакле, једна иста љубав према Богу и према Његовом закону, према Његовим наредбама, чини да ми на разне начине Богу угађамо.
И због тога бисмо и требали да се трудимо да од свег срца волимо закон Божији, волимо заповести Његове, а онда ће Бог учинити да та љубав у нама расте и да се усавршавамо, како се каже, у меру раста висине Христове“, закључио је Епископ диоклијски Пајсије.
Након што су освештани славски дарови и пререзани колачи, честитајући сабранима празник и свечарима славу, Митрополит Јоаникије је казао да је Света Петка велика заступница свих хришћана, цијеле Цркве Божије, те да је славе сви православни народи, а да се Срби, Бугари и Румуни мало надгорњавају, чија је она, којег је порекла.
„Али видите како је Бог то уредио да она својим светим моштима почине у оном народу из кога сигурно не потиче, код браће Румуна. Веома побожан народ, веома благочестив и веома молитвен, и тамо је Света Петка одабрала да почива. Била је и у Бугарској, и у Србији. Све су то велики Божији благослови. Свуда где је својом ногом крочила, свуда је Божији благослов пронела. Све је памти. Ето, она је поживела скривена од овога света, а највише помаже овоме свету и највише је присутна у животу људи. Видите како то Бог чини? Ко ће као Бог, што каже наш народ! Хвала Богу свуда је славе, код нас нарочито браћа Бјелопавлићи, који прослављају Свету Петку као своју крсну славу, своју небеску заступницу, али многи и други“, казао је Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Јоаникије, пожелевши да молитве Преподобне мајке наше Параскеве свима буду на помоћи.
Раније је СПН писао како је Света Петка прослављена у Галвеју.
