Свети пророк Илија – непоколебљиви сведок истинитог Бога
Данас наша Црква прославља великог старозаветног пророка Светог Илију, који ће се поново вратити у последње дане пред Други долазак Господа Исуса Христа.
Свети пророк Илија, један од највећих пророка Старог Завета и велики ревнитељ вере у јединог Бога, остао је упамћен као непоколебљиви сведок вере, храбрости пред моћницима и потпуне посвећености Богу. Пророк није пристајао на компромис с идолопоклонством и безакоњем, већ је својим речима и делима позивао народ Израиља да се врати Господу.
Према црквеном предању, још при његовом рођењу било је показано да ће његов живот бити обележен огњеном ревношћу за Бога. Од најранијих дана посветио се молитви и богомислију, често се повлачећи у пустињу. Управо у молитвеној тишини сазревала је његова духовна снага, која ће га касније учинити једним од најзначајнијих пророка старозаветне историје.
Време у којем је Свети Илија живео било је обележено дубоким отпадништвом израиљског народа од Бога. После поделе царства, десет племена припало је Северном, односно Израиљском царству, док су Јудино и Венијаминово племе остали у Јудејском царству с престоницом у Јерусалиму. Израиљски цареви постепено су прихватали идолопоклонство, а посебно је тешко стање настало за време цара Ахава и његове жене Језавеље, која је у земљу увела култ хананског божанства Вала.
У таквим околностима појавио се пророк Илија. Његова ревност била је усмерена против отпадништва народа и против сваког покушаја да се истинита вера замени идолима. По његовој молитви небо се затворило и киша није падала три године и шест месеци. Господ је, истовремено, чудесно чувао свог пророка, а током његовог боравка код потока Хората гаврани су му доносили храну.
Једно од најпознатијих чуда светог Илије догодило се у Сарепти Сидонској, код сиромашне удовице. Иако је имала само мало брашна и уља, њене залихе се, Божјом благодаћу, нису исцрпљивале све док је трајала глад. Пророк је молитвом васкрсао и њеног умрлог сина. Овај догађај показао је да чудо није било циљ само по себи, већ сведочанство Божје силе и позив човеку да поверује и узда се у Господа.
Врхунац пророкове борбе против идолопоклонства догодио се на гори Кармил, где је пред народом Израиља постављен избор између служења Господу и поклоњења Валу. На једној страни били су бројни Ваалови поклоници, а на другој свети Илија, који је остао сам као сведок истините вере. Након што лажни пророци нису успели да призову огањ с неба, Илија је подигао жртвеник Господу, помолио се и призвао Божју силу. Тада је огањ сишао с неба и спалио жртву, а народ је узвикнуо да је Господ једини Бог.
После тог догађаја Свети Илија се попео на гору Кармил и усрдно се молио Господу. Убрзо је уследила киша и после дугог периода суше земља је поново била напојена. Ипак, пророкова борба није била завршена. Језавеља је запретила да ће га убити, па је Илија побегао у пустињу. Тамо је, исцрпљен и обузет тугом, затражио од Бога да узме његову душу. Господ га, међутим, није оставио, већ га је укрепио и послао на гору Хорив.
На Хориву је свети Илија доживео један од најдубљих сусрета с Богом. Није му јавио у силном ветру, земљотресу или огњу, већ у тихом и благом лахору. Управо тај догађај открива још једну важну димензију пророковог живота: Божје присуство не препознаје се увек у спољашњој сили и буци, већ и у тихом, унутрашњем сусрету човека с Господом.
Тада је пророку откривено да није остао сам, јер у Израиљу још постоје хиљаде оних који нису приклонили колена пред Ваалом. Свети Илија је добио и задатак да помаже Јелисеја за свог наследника. Јелисеј ће касније постати његов ученик и наставити пророчку службу.
Свети Илија је до последњег тренутка остао веран свом позиву. Пред његово узношење на небо, с Јелисејем је прешао преко Јордана тако што је својим плаштом раздвојио воду. Потом су се појавила огњена кола и огњени коњи, а пророк је у вихору узет на небо. Јелисеј је тада видео његово узношење и наследио пророчки плашт и благодат за службу.
Свети пророк Илија има посебно место и у новозаветном откривењу. Заједно с Мојсијем јавио се Господу Исусу Христу на гори Тавор у време Преображења. Према сведочанству Светог писма и црквеном предању, његово појављивање очекује се и пред Други долазак Христов, када ће поново посведочити истину Божју.
Живот светог пророка Илије зато није само прича о великим чудима и догађајима из далеке прошлости, већ и сведочанство о сили вере, али и о томе да истинска ревност за Бога подразумева истрајност, молитву и спремност да се човек одупре свему што га удаљава од Господа.
СПН је раније писао о Светој великомученици Марини – Огњеној Марији. За њу се у нашем народу још говори да је „сестра светог Илије“.