Свети пророк Јелисеј: чудотворац који је наставио Илијино дело
Свети пророк Јелисеј оставио је дубок траг у историји Старог завета. Његов живот обележили су вера, бројна чуда и неуморно позивање народа на повратак истинитом Богу.
На данашњи дан, Православна Црква обележава успомену на старозаветног пророка Јелисеја. Он је био син Сафатов из племена Рувимовог, рођен у граду Авелмеоли. Црквено предање бележи да је већ његово рођење било праћено необичним знамењем.
У време када су многи Израиљци отпали од Бога и клањали се идолима, златна јуница у Силому снажно је зарикала, а један свештеник, испуњен Духом Светим, прорекао је да се тог дана родио велики Божји пророк који ће рушити идоле и разобличавати безбожје.
Као младић, Јелисеј је живео чистим и побожним животом. Док је једног дана орао њиву са дванаест јармова волова, пророк Илија, по Божјој заповести, дошао је до њега, огрнуо га својим огртачем и позвао да постане његов наследник. Јелисеј је затражио само да се опрости од родитеља, након чега је заклао волове, приредио опроштајну трпезу за укућане и суседе и кренуо за Илијом, оставивши дотадашњи живот.
Годинама је служио великом пророку, учећи се Божјим тајнама. Пред Илијино вазнесење на небо, Јелисеј је затражио да прими двоструку меру благодати која је почивала на његовом учитељу. Илија му је одговорио да ће се то испунити ако буде сведок његовог одласка. Када су се појавила огњена кола и огњени коњи, Илија је узет на небо, а његов огртач пао је пред Јелисеја. Управо тим огртачем нови пророк раздвојио је воде Јордана и прешао реку по сувом, показавши да је Божји Дух сада почивао на њему.
Прво велико чудо после тога догодило се у Јерихону. Житељи су се пожалили да је вода у граду лоша и да због тога земља не доноси плод. Јелисеј је затражио посуду са сољу, бацио је у извор и, призвавши Господа, благословио воду. Од тог дана извор је постао здрав, а земља плодна.
У Ветиљу, где је идолопоклонство било широко распрострањено, пророк је доживео ругање групе деце која су га исмевала. После његове молитве, две медведице изашле су из шуме и усмртиле четрдесет двоје деце. Црквено тумачење овај догађај види као опомену народу који је одбацио Бога и занемарио васпитање своје деце у побожности и поштовању према Божјим људима.
Јелисеј је убрзо постао духовни ослонац израиљског народа. Када су цареви Израиља, Јудеје и Едома кренули у поход против Моаваца, остали су без воде усред пустиње. На молитву пророка, Бог је чудесно испунио долину водом, а затим даровао победу савезничкој војсци, баш као што је Јелисеј прорекао.
Једна удовица, чијем су покојном мужу остали дугови, дошла је пророку у страху да ће јој повериоци одвести синове у ропство. Јелисеј јој је наредио да сакупи празне судове од комшија и да у њих сипа мало уља које је имала. По Божјем благослову, уље није престајало да тече све док се нису напуниле све посуде. Продајом тог уља удовица је исплатила дугове и обезбедила живот својој породици.
Посебно место у његовом животу заузима богата жена из Сунама, која је пророку саградила малу собу како би имао где да се одмори на својим путовањима. У знак захвалности, Јелисеј јој је прорекао рођење сина, иако је годинама била бездетна. Када је дечак касније изненада преминуо, мајка је пожурила пророку на гору Кармил. После усрдне молитве, Јелисеј је васкрсао дете, које је поново оживело на радост мајке и свих присутних.
Међу бројним чудима које је учинио налази се и исцељење отровног јела припремљеног за ученике пророчке школе у Галгалу, умножавање двадесет јечмених хлебова којима је нахранио стотину људи, као и чудесно исцељење сиријског војсковође Неемана од губе.
Нееман је у почетку одбио да послуша пророков савет да се седам пута окупа у Јордану, сматрајући да су реке његове отаџбине боље. Ипак, послушао је наговор својих слугу, заронио у Јордан и потпуно оздравио. Испуњен благодарношћу, исповедио је да је Господ Бог Израиљев једини истинити Бог. Јелисеј је одбио све дарове које му је Нееман понудио, показавши да се Божја благодат не може купити.
За разлику од свог учитеља, пророков слуга Гијезије потајно је сустигао Неемана и лажима изнудио сребро и хаљине. Када се вратио, Јелисеј је пророчким даром знао шта се догодило и објавио да ће Нееманова губа прећи на Гијезија и његово потомство. Тако је похлепа била кажњена, а пророк је још једном показао да се пред Богом ништа не може сакрити.
Наставак живота Светог пророка Јелисеја обележили су бројни други догађаји: чудесно испливавање гвоздене секире из Јордана, откривање непријатељских заседа цару Израиља, заслепљење и помиловање сиријске војске, спасење Самарије од глади, бројна пророчанства о будућим царевима, као и последње пророчанство које је изрекао на самртној постељи. Чак и после његове смрти Бог је прославио Свога угодника, јер је човек чије је тело било положено у његов гроб оживео чим је дотакао пророкове кости.
Живот Светог пророка Јелисеја сведочи да Господ прославља оне који Му остају верни. Кроз молитву, смирење и потпуно поверење у Божју вољу, Јелисеј је постао један од највећих пророка Старог завета, а његова чуда вековима подсећају вернике да Божја сила делује тамо где постоје вера и послушност.
СПН је писао о икони Пресвете Богородице „Достојно јест“.
