Из тишине мајчинског срца до небеске славе: Преподобна Анастасија Српска
Данас наша Црква прославља успомену на преподобну Анастасију Српску, мати светог Саве и његове браће и супругу Стефана Немање.
Свако велико светило које је обасјало нашу отаџбину има свој почетак у срцу и вери једне мајке. Данас, када православни српски народ прославља преподобну Анастасију Српску, ми се не сећамо само једне историјске личности с двора Немањића, већ се клањамо живој благодати која је преко мајке обликовала душу читавог једног народа.
Ако је свети Симеон Мироточиви (Стефан Немања) био отац и темељ српске државности, Света Анастасија (у свету Ана) била је тиха топлота породичног огњишта у коме се распламсавала вера. Бити мајка Вукана, Стефана Првовенчаног и Растка – светог Саве – није значило само родити владаре и светитеље, већ у њихова дечија срца уткати прве речи молитве, научити их милосрђу и окренути им поглед ка Небеском царству.
Управо је из њеног крила израстао свети Сава. Све оно што ће наш први архиепископ касније постати – молитвеник, миритељ, просветитељ и утешитељ – почело је с првим поукама које му је мајка у тишини двора шапутала. Њена љубав и побожност биле су оно плодно тло из којег је Растко црпео снагу да земаљску круну замени Светом гором.
Међутим, мајчинство свете Анастасије није се завршило подизањем деце. Када су синови стасали, а њен супруг Стефан Немања одлучио да остави престо, и ова благочестива владарка је сву славу и сјај овога света заменила скромном монашком ризом. Примивши монашки постриг као монахиња Анастасија, повукла се у манастир Пресвете Богородице у Топлици. Тамо, у тишини келије, далеко од владарских брига, посветила је остатак свог живота непрестаној молитви, посту и бдењу. Из владарског сјаја прешла је у уски пут самоодрицања, показујући да је за њу једини истински Цар - Христос.
Преподобна Анастасија Српска упокојила се 4. јула/22. јуна (по старом календару), остављајући за собом траг светости који Србија и данас прати. Њене свете и чудотворне мошти данас почивају у манастиру Студеница, у непосредној близини њеног светог супруга, где вековима сведоче о васкрсењу и непропадљивости оних који су Богу угађали.
Прослављајући успомену на свету Анастасију, ми данас молимо њену мајчинску заштиту за све наше породице. Она остаје вечни узор свим хришћанским мајкама како се деца васпитавају у страху Божјем и љубави према ближњима, и како се кроз тихи подвиг и смирење задобија Небеско Царство.
Преподобна мати Анастасија, моли Бога за нас!
СПН је раније писао о житију светог Наума Охридског.
