Рођење Пресвете Богородице: Почетак нашег спасења
Празник Рођења Пресвете Богородице открива нам дубоку тајну спасења. Из смирене молитве праведних Јоакима и Ане рађа се Богомајка, доносећи свету вечну радост.
Празник Рођења Пресвете Богородице, у народу познат као Мала Госпојина, заузима изузетно место у православном литургијском предању јер означава прекретницу у историји спасења људског рода. Овај свештени догађај доноси свету зачетак неизмерне, духовне радости, будући да најављује долазак Онога који превазилази сву пролазност и смртност. Као што у својим поукама бележи Свети Андреј Критски, овај празнични дан представља саму капију и почетак свих великих црквених празновања, отварајући годишњи низ духовних славља који се заокружује празником Њеног Светог Успења.
Порекло Пречисте Дјеве носи дубоку симболику. Рођена у Назарету од благочестивих родитеља Јоакима и Ане, Марија је кроз своје сродство спојила две изузетне лозе: по оцу је водила порекло из царског рода Давидовог, док је по мајци припадала свештеничког, архијерејском роду Ароновом. Оваква породична лоза унапред је указивала на природу Онога кога ће Она донети свету - Спаситеља који је у себи сјединио вечно Царство и Врховно Првосвештенство.
Ипак, земаљски пут Њених родитеља био је обележен вишегодишњим тешким искушењем. У тадашњем друштву бездетност се посматрала као знак Божјег прекора, због чега су Јоаким и Ана подносили подсемех окружења. Уместо да падну у очајање, они су своју дубоку жалост и скрушеност претворили у неуморну, сузама натопљену молитву. Као што је Бог у древним временима испунио молитве старешина Авраама и Саре даривањем Исака, тако је и у старости Јоакима и Ане примио њихово смирење и узвратио даром који је надмашио сва људска надања. Нису добили само кћи која ће им бити утеха у позним годинама, већ Богомајку - Њу кроз коју ће свету бити дарован Сам Извор Вечнога Живота.
Кроз Свето Предање, Пресвета Дјева се слави као Најчистији Храм Светога Духа, Извор девствености, Слава целокупног људског рода и Похвала свих жена. Након прве три године проведене под очинским кровом у Назарету, Марија је одведена у Јерусалимски храм где је ступила у службу Божју. Касније, вративши се у свој родни град, смирено је дочекала архангелски глас Гаврилов и примила вест о томе да ће из Њеног пречистог тела бити рођен Спаситељ света.
Свети Јустин Ћелијски наглашава да Богородичиним рођењем започиње коначни тријумф над грехом и пропашћу. Рађањем Победитеља смрти и пакла, Пречиста Дјева постаје наша непрестана заштитница и Даватељка непролазне радости. Ова радост обухвата читаву васељену јер нам из Ње излази Сунце Правде - Христос Бог наш, који уништава проклетство и дарује вечни благослов.
Богослужење Мале Госпојине обликовано је вековима кроз надахнута дела великих православних химнографа. Свети Роман Мелод, Свети Андреј Критски, Свети Јован Дамаскин, Свети Герман Цариградски, Анатолије, Свети Стефан Свјатоградец и Јосиф Химнограф уткали су своје најлепше каноне, стихире и кондаке у ово славље. Кроз њихове песме и кроз старозаветна читања на вечерњим службама, Богородица се сликовито описује као Сасуд светлосни, Књига живота, Источна капија и Престо Премудрости.
Сам празник обухвата вишедневна литургијска сећања - један дан претпразништва и четири дана попразништва. Овај свети период позива све верне да кроз личну молитву, смирење и унутрашњи мир подражавају непоколебљиву веру светих Јоакима и Ане, славећи долазак Оне која је постала Чуварка наших живота.
СПН је раније пренео беседу Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, у којој је рекао да је Пресвета Богородица узор смирења, вере и потпуног поверења у Бога, истичући да је Њен живот показао пут којим хришћанин треба да иде.
