Седамдесеторица „мањих" апостола: Ученици који су раширили Христово учење
Поред Дванаесторице, постојало је још Седамдесет апостола који су ширили Еванђеље, исцељивали болесне и учвршћивали веру у Јудеји, Самарији, Азији Малој и Грчкој.
Осим дванаест великих апостола, Господ Христос изабрао је и седамдесет других и послао их на проповед Еванђеља. Свети Лука пише: „Потом изабра Господ и других седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својим“ (Лк. 10, 1). Њихов задатак био је да носе Христа људима, лече болесне и проповедају покајање. Међутим, како пише еванђелист Јован, многи од те Седамдесеторице вратили су се натраг, неки су отпали од вере. Пред распеће, смањио се њихов број, и готово да нико није остао. Међутим, после Васкрсења, број Седамдесеторице би употпуњен из оних који су слушали и прихватали проповеди Дванаесторице.
Имена Седамдесеторице нису у потпуности сачувана, али извори као што је дело светог Доротеја и сведочанства Цркве показују да су они ширили Еванђеље широм Јудеје, Самарије, Азије Мале и Грчке. Многи од њих постали су епископи и проповедници, а неки су страдали као мученици, сведочећи веру Христову.
Апостол Павле у писмима помиње сараднике који припадају овом кругу, указујући на њихов рад у оснивању заједница и јачању вере у младим хришћанским црквама.
Седамдесеторица се сматрају настављачима дела Дванаесторице, јер су у тешким временима раширили Христову поруку и утврђивали ученике у вери.
Њихове мисије биле су и физички и духовно захтевне – од градова до сеоских средина, ширили су милост, учили људе молитви и покајању и показивали пример жртвене љубави. Такође су одржавали контакт са локалним заједницама, ојачавајући у њима ред и дисциплину вере и служећи као посредници између народа и Цркве.
Свети Архип, апостол који је био међу њима, руководио је црквеном заједницом у Колосеју, а светитељ Приск одржавао је ред и учење у Фригији. Према предању, неки су пострадали као мученици, сведочећи веру, док су други својим трудом помогли оснивање нових хришћанских цркава у Грчкој и Малој Азији.
Иако тачна имена и места деловања нису сачувана за све, њихов значај Црква памти као пример преданости, смирености и ревности у ширењу Христовог учења. Њихова дела остају сведочанство снаге и вере малог, али посвећеног апостолског тела које је ширило светлост Еванђеља, а њихова мисија допринела је стварању темеља на којима је касније изграђена хришћанска заједница у многим земљама.
СПН је раније писао о светом пророку Малахији, последњем пророку Израиља до светог Јована Крститеља.
