Духовно наслеђе рудничко-таковског краја пред Београђанима на ПБФ-у
ПБФ у Београду домаћин је изложбе духовног наслеђа у црквама и манастирима рудничко-таковског краја, која ће трајати до 22. маја 2026.
У холу Православног богословског факултета Универзитета у Београду 4. маја 2026. отворена је изложба „Ризнице цркава и манастира рудничко-таковског краја”, која представља драгоцене предмете духовне и културне баштине овог подручја.
Присутнима се обратио продекан за науку, презвитер професор др Владан Таталовић, који је истакао да факултетски хол симболично повезује богослужбени и академски живот. Нагласио је да изложени предмети нису само историјски артефакти, већ сведочанства живе вере, обликоване кроз љубав, страдање и литургијски живот српског народа. Он је нагласио и да је очување културе сећања од кључног значаја за идентитет.
У име Музеја рудничко-таковског краја из Горњег Милановца говорио је виши кустос Александар Марушић, који је указао на дугогодишњи истраживачки рад аутора изложбе.
Он је навео да поставка обухвата вредности из више храмова и манастира и да представља резултат систематичног рада на очувању духовног наслеђа, уз сарадњу стручњака различитих профила. Посебно је нагласио да изложба приказује целовиту духовну и државотворну традицију која је кроз векове обликовала живот народа.
Аутори изложбе су музејски саветници Ана Ранковић, историчар уметности, и Ана Цицовић, археолог, чији рад доноси шире научно сагледавање овог сегмента културне баштине. Поставка обухвата одабране предмете из четрнаест цркава и два манастира са подручја рудничко-таковског краја.
Посебну пажњу привлачи рукописна књига „Апостол” из 1626, настала при храму Успења Пресвете Богородице на Руднику, која представља један од најстаријих сачуваних рукописа с тог простора. Тај значајан споменик духовности чува се у Литургичком семинару Православног богословског факултета и изложен је као пример богослужбене традиције.
Изложба ће бити доступна посетиоцима до 22. маја 2026.
Отварању изложбе присуствовали су декан факултета протопрезвитер др Србољуб Убипариповић, управник Архива Српске Православне Цркве Радован Пилиповић, аутори, представници музеја, као и наставници, сарадници и студенти.
