Чудеса светог Луке и настанак првих икона Богородице
Свети апостол и еванђелист Лука, лекар, сликар и ученик Христов, оставио нам је Јеванђеље, иконе и сведочанство вере које не бледи. Црква га слави 31. октобра.
Рођен у античкој Антиохији Сиријској, свети Лука од младости се посветио учењу и науци. Образовао се у грчкој философији, медицини и уметности живописа, те је поред матерњег, одлично владао египатским и грчким језиком. Трагајући за истином, стигао је у Јерусалим у време када је Господ Исус Христос проповедао међу људима. Његово срце, отворено за светлост и истину, препознало је у Христу живог Бога, те је постао Његов ученик и један од Седамдесеторице апостола које је Спаситељ послао на проповед.
Свети Лука је међу првима гледао лице Христово и слушао Његове речи. После страдања и Васкрсења Господњег, био је сведок једног од најчудеснијих догађаја – јављања Васкрслог Христа на путу у Емаус. О томе је оставио сведочанство у свом Јеванђељу.
Испуњен вером и Духом Светим, Лука је потом кренуо да проповеда Јеванђеље у Антиохији, Севастији и широм грчких земаља. Према предању, из Севастије је понео десну руку светог Јована Крститеља – руку којом је Господ крштен у Јордану – и однео је као велику светињу у Антиохију.
Убрзо постаје сапутник и сарадник светог апостола Павла, с којим путује у Македонију, Грчку и Италију, ширићи реч Божију и оснивајући Цркве.
Лука је био не само апостол и проповедник, већ и лекар душе и тела.
Пратио је апостола Павла у његовим тешким путовањима, био сведок његовог страдања и мученичке смрти у Риму. Управо у време боравка у Риму написао је своје Јеванђеље и књигу Дела апостолска, дела која су, по сведочењу Цркве, настала под духовним руководством и благословом самог апостола Павла.
После Павловог мучеништва, Лука наставља своју мисију по Италији, Далмацији, Галији и Македонији, а потом и у Египту, где је проповедао у Тиваиди и Александрији. Према предању, у дубокој старости, с осамдесет четири године, пострадао је за Христа – обешен о маслину у беотијском граду Тиви.
Његове мошти су се прославиле бројним чудесима, нарочито исцељењима болесних, а у 4. веку пренете су у Цариград. Једно од најпознатијих чуда догодило се приликом њиховог преношења, када је дворски евнух Анатолије, дотакнувши се кивота са светим моштима, моментално исцељен од тешке болести.
Свети Лука се у историји Цркве прославио не само као апостол и лекар, већ и као први хришћански сликар.
Прве иконе Пресвете Богородице са Богомладенцем Христом, као и иконе светих апостола Петра и Павла по предању насликао је управо апостол Лука. Кад је Богородици показао те прве иконе, она је благословила његов рад речима: „Благодат Рођеног од мене и моја нека буду с овим иконама.“
Тако је свети апостол и еванђелист Лука поставио темеље хришћанског иконописа, спајајући реч и слику у сведочанство Божије славе и љубави, оставивши Цркви наслеђе које вековима надахњује веру и молитву верних.
Свети јеванђелист Лука је крсна слава у Срба.
СПН је раније писао о Светом апостолу љубави – Јовану Богослову.
